Декан Факултета

мр Љиљана Несторовска

редовни професор за ужу уметничку област Харфа

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ljiljana.nestorovska@fmu.bg.ac.rs

Личност мр Љиљане Несторовске, редовног професора, одликује мноштво квалитета: она, између осталог, поседује добре вештине комуникације, одлично решава проблеме, организована је и ефикасна, способна у преговарању, спремна је за тимски рад, одлучна и истрајна. Њена досадашња ангажованост и посвећеност у раду свих структура Факултета, нарочито као дугогодишњег шефа Полиинструменталне катедре, обогатила је уметничку делатност катедре, допринела бољој материјално-техничкој опремљености, структури и организацији студијских програма, али и популаризацији и ширењу утицаја Факултета музичке уметности и музичке уметности уопште.

Уметничка и педагошка делатност важна су упоришта рада проф. Љиљане Несторовске. Она поседује редак и драгоцен спој уметничког талента, извођачких квалитета и педагошких вештина. Оптимистична и ведрог духа, одише несвакидашњим стваралачким ентузијазмом, који се неминовно одражава и на колектив, инспиришући и студенте и колеге на константан рад и усавршавање. Мр Љиљана Несторовска представља светао пример врхунског педагога, који је утицао не само на то да класа Харфе на Факултету музичке уметности у Београду буде без премца у региону и једна од бољих у Европи, већ је унапређењем методике наставе Харфе и сродних предмета значајно утицала на просперитет овог инструмента у Србији и околним земљама. Њен рад доприноси угледу Факултета музичке уметности, како у земљи, тако и у међународним оквирима. До сада је већ два пута добила Захвалницу Факултета музичке уметности за изузетне заслуге у доприносу развоју Факултета (1999. и 2013. године) као и Сребрну медаљу Универзитета уметности у Београду (2003. године).

На Факултету музичке уметности мр Љиљана Несторовска ради од 1997. године када је изабрана у звање доцента за уметничку област Харфе и за Камерну музику, а од 2010. године је редовни професор. У овом периоду у њеној класи дипломирало је преко 20 студената, 6 је завршило мастер, 2 специјалистичке и 4 магистарске студије. Током школовања 7 студената су били добитници Стипендије Министарства просвете Републике Србије за научни и уметнички подмладак. Студенти и ученици мр Љиљане Несторовске освојили су преко 130 награда на националним и међународним такмичењима, више од 10 бивших студената и ученика су добитници престижних иностраних стипендија за мастер студије и већина су врло успешни оркестарски музичари или професори харфе у земљи и иностранству.

Упоредо са својим педагошким радом мр Љиљана Несторовска је остварила веома успешну концертну каријеру. Свакако треба издвојити наступе на Светским конгресима харфе у Женеви, Ванкуверу и Сиднеју, Међународној трибини композитора у Београду концерте на Међународном фестивалу харфе у Београду, Фестивалу харфе у Рио де Жанеиру, БЕМУС-у, НОМУС-у, НИМУС-у, Фестивалу „Баш-чаршијске ноћи“ у Сарајеву, Дубровачким летњим играма итд. Као солиста је наступала са више од 10 оркестара, са ансамблом „Collegium musicum“, диригентима (Бојан Суђић, Даринка Матић Маровић, Биљана Радовановић, Весна Шоуц, Драгана Јовановић, Кен Хсеих, Владимир Крањчевић, Урош Лајовиц, итд). Она редовно наступа у различитим камерним саставима, од којих се издвајају дуа са Љубишом Јовановићем, Људмилом Грос Поповић и Београдски квартет харфи. Дугогодишњи је сарадник бројних оркестара (Београдска филхармонија, РТС, Камерата Сербика, Сковран, Гудачи св. Ђорђа, Сарајевски симфонијски и оперски оркестар, Симфонијски оркестар Црне Горе итд.)

Посебно треба истаћи дугогодишњу сарадњу са композиторима у Србији, које је инспирисала да компонују за Харфу и камерне ансамбле са харфом (међу којима су и Срђан Хофман, Светислав Божић, Милан Михајловић, Исидора Жебељан, Владимир Тошић, Драгана Јовановић). Многи композитори посветили су јој своја дела која редовно изводи на концертним подијумима.

Поред остварене богате уметничке и педагошке активности, мр Љиљана Несторовска активно доприноси раду академске и шире заједнице. Конструктиван је и одговоран учесник у раду тела Факултета и многих других институција. Била је члан Савета Факултета музичке уметности између 2002. и 2005. године, а члан је Кадровске комисије и Шеф Полиинструменталне катедре од 2005. до данас. Такође, дугогодишњи је председник Полиинструменталне секције Удружења балетских и музичких педагога, члан Председништва Удружења харфиста, и један од оснивача и руководилаца Међународног фестивала харфе у Београду. У сваком сегменту свог ангажовања допринела је значајном напретку и то искуство ће бити од непроцењивог значаја за успешно обављање дужности декана Факултета музичке уметности. Мр Љиљана Несторовска је врхунски уметник и педагог, изразито колегијалан и подстицајан сарадник, необично је предана и посвећена напретку Факултета и има све квалитете које личност на челу Факултета музичке уметности треба да поседује.

Продекан за наставу

др ум. Иван Бркљачић

ванредни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ivanbrkljacic@fmu.bg.ac.rs

ИВАН БРКЉАЧИЋ је рођен 28.02.1977. године у Београду. Дипломирао је 2001. године на Факултету музичке уметности, Одсек за композицију и оркестрацију, у класи Срђана Хофмана, ред. проф. На истом Факултету је 2005. године, у класи Зорана Ерића, ред. проф, завршио магистарске студије композиције, а затим је 2012. одбранио докторски уметнички пројекат, на тему „Истар“ – циклус насцентних музичких карикатура за сценско извођење у позоришном декору, рађен под менторством Срђана Хофмана, ред. проф.

Композиције Ивана Бркљачића извођене су много пута у Београду и осталим градовима Србије, међу којима се у скорије време издвајају два извођења. Премијера клавирског концерта ИТ! у Коларчевој задужбини, са Александром Шандоровим, Бојаном Суђићем и симфонијским оркестром РТС-а, као и премијерно извођење инструменталног театра Истар, у отвореном амбијенту Куле Небојша на Калемегдану. Такође, његова дела извођена су у Белгији, Холандији, Канади, Шведској, Бразилу, Чешкој Републици, Италији, Аустрији, Словенији, Босни и Херцеговини, Пољској, Немачкој, Хрватској, Македонији, Француској, Румунији, Мађарској, Јапану и Аустралији (2010. композицијом Jinx, у извођењу аустралијског Modern Music Ensemble-a и диригента Daryl Pratt-a су отворени Светски дани музике у Сиднеју). По поруџбини је писао композиције за Београдску филхармонију, хор Collegium musicum, европски пројекат МУСМА, фестивале Бемус и Белеф, словеначке ансамбле Славко Остерц и 4Saxess, трио Покрет, трио Тембр, квартет Мокрањац, трио Сингидунум, ансамбл Градилиште, трио Donne di Belgrado, итд. Сарађивао је са иностраним ансамблима као што су: Остравска банда из Чешке републике, Blindman из Белгије, L’Ensemble Portmanto из Канаде, итд.

Иван Бркљачић jе компоновао музику за бројне позоришне представе, које су постављене на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта, Битеф театра, итд, односно у позориштима у Зрењанину, Вршцу, Суботици, Бања Луци, Подгорици, Будимпешти и Ерлангену у Немачкој.

Бркљачић је аутор музике за целовечерњи играни филм Устаничка улица, у режији Мирослава Терзића. Од 1999. године био је запослен као професор музичких облика у Средњој музичкој школи Мокрањац у Београду. Од школске 2005/06. године ради у звању асистента, затим од 2010/11. у звању доцента, а од 2015/16. у звању ванредног професора на Факултету музичке уметности у Београду, на Катедри за музичку теорију.

На 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23. и 24. Међународној трибини композитора делује као селектор програма. Идејни је творац новог концепта Трибине који се од 2007. представља новим слоганима: Ретроспектива, Нове минијатуре, Одјеци простора – омаж Љубици Марић и Василију Мокрањцу, Музички театар, У сјају гласа, Музичко градилиште, Искорак у необично, У знаку јубилеја награде Мокрањац и Музичка кутија.

Добитник је следећих признања:
- Мокрањчева награда за 2005. годину, за композицију Када се СЕДАМ пута дигне завеса, за симфонијски оркестар,
- Статуета 41. Софест фестивала (2012) за најбољу оригинално компоновану музику, за филм Устаничка улица,
- Годишња награда часописа Музика класика, за 2012. годину, у категорији примењена музика (за филм Устаничка улица)


Члан је Удружења композитора Србије од 2001. године.

Продекан за научни рад и међународну сарадњу

др Ивана Перковић

редовни професор за ужу научну област Музикологија

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ivanaperkovic@fmu.bg.ac.rs

Ванредни професор др Ивана Перковић, музиколог, дипломирала је 1995. године, магистрирала је 1997. године и докторирала 2006. године на Факултету музичке уметности у Београду под менторством ред. проф. др Роксанде Пејовић.

Педагошки рад др Иване Перковић везан је за Катедру за музикологију Факултета музичке уметности у Београду: након завршених основних студија „прошла је вертикалу“ звања од асистента приправника до ванредног професора. Ангажована је на бројним предметима на основним, мастер и докторским студијама музикологије, на основним студијама етномузикологије, као и на докторским студијама на различитим одсецима ФМУ. Била је трајније укључена у реализацију наставе на високошколским установама у Новом Саду, Крагујевцу и на Цетињу.

Педагошки рад др Иване Перковић везан је за Катедру за музикологију Факултета музичке уметности у Београду: након завршених основних студија „прошла је вертикалу“ звања од асистента приправника до ванредног професора. Ангажована је на бројним предметима на основним, мастер и докторским студијама музикологије, на основним студијама етномузикологије, као и на докторским студијама на различитим одсецима ФМУ. Била је трајније укључена у реализацију наставе на високошколским установама у Новом Саду, Крагујевцу и на Цетињу.

У научно-истраживачком фокусу др Иване Перковић налазе се: музика православне провенијенције; интердисциплинарно оријентисане теме, посебно однос између музике и књижевности, стваралаштво „бечких класичара“, педагогија црквене музике и историје музике, као и друге теме. До сада је објавила две монографије: Музика српског осмогласника (Београд, 2004) и Од анђеоског појања до хорске уметности: српска хорска црквена музика у периоду романтизма (Београд, 2008). Са др Тијаном Поповић Млађеновић и др Бланком Богуновић коаутор је књиге Interdisciplinary approach to music: listening, performing, composing (2014, на енглеском језику). Тренутно припрема за штампу своју интердисциплинарно конципирану монографију Слух озарен светлом. Музика у српској сакралној књижевности.

Досадашње резултате свог научног рада представила је на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству. Радове публикује у националним и интернационалним часописима (Нови Звук, Музикологија, Зборник Матице српске за сценске уметости и музику, Journal of Interdisciplinary Music Studies, Българско музикознание и други), колективним монографијама, као и у тематским зборницима који се издају у земљи и изван ње. Mеђу њима су и публикације светски реномираних научних издавача. Сарадник је Grove Music Online и The Canterbury Dictionary of Hymnology. Аутор је преко 60 објављених научних радова и студија. Учествовала је на више од двадесет трибина, округлих столова и јавних предавања у земљи и иностранству, била је члан многобројних организационих и програмских одбора националних и интернационалних научних скупова. Добитник награде Министарства за науку и технологију и сребрне медаље Универзитета уметности.

Била је продекан ФМУ за научни рад 2010–2011. године и за то време осмислила је и координирала пријаву Темпус пројекта ЕУ чији је носилац био Факултет музичке уметности, тј. Универзитет уметности у Београду. Укупан одобрени ЕУ грант, за свих 18 институција у конзорцијуму, износио је преко 950.000,00 евра. То је био први Темпус пројекат из области музике у Европи. Из породичних разлога (материнство) повукла се са продеканске дужности и руковођења пројектом.

Иницирала је, креирала и водила низ одобрених и успешно реализованих међународних пројеката. Своје искуство у креирању пројеката применила је и приликом припреме модула „Музички идентитети и европска перспектива: интердисциплинарни приступ”, који се од октобра 2014. успешно реализује у оквиру Катедре за музикологију ФМУ, уз подршку Жан Моне програма ЕУ. Учесник је и један од аутора већег броја националних пројеката из области основних истраживања, промоције и популаризације науке подржаних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, и др.

Члан је низа националних и интернационалних удружења: Удружења композитора и музичких писаца Србије, Музиколошког друштва Србије (председник Управног одбора 2006–2010), The International Society for Orthodox Music, активно учествује у раду међународне студијске групе за црквену музику Cantus planus која делује у оквиру Интернационалног музиколошког друштва. Члан је Матичног одбора Одељења за сценске уметности и музику Матице српске у Новом Саду и члан редакције часописа Зборник Матице српске за сценске уметности и музику.

Продекан за уметнички рад

мр Анета Илић

редовни професор

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: aneta.ilic@fmu.bg.ac.rs

Анета Илић је један од водећих вокалних уметника Србије и, уз Ирину Арсикин и Александру Ивановић, наша најистакнутија концертна певачица. Рођена је у Франкфурту на Мајни, а соло певање је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класама проф. Бисерке Цвејић и проф. Ирине Арсикин (последипломске студије). Као концертна певачица редовно наступа у Србији и иностранству. Посебно треба истаћи њене концерте у Италији, Холандији (Muziekgebouw, Амстердам), Немачкој, Француској, Шведској, Пољској, Грчкој, Румунији, Словенији и Хрватској, као и у оквиру фестивала БЕМУС, НОМУС, БЕЛЕФ, Contro canto (Рим), Музичко бијенале Загреб и Међународна трибина композитора. Често наступа као солиста са симфонијским и камерним оркестрима, од којих су најзначајнији Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Ансамбл солиста Минхенске филхармоније, Београдски гудачки оркестар 'Душан Сковран', Гудачи Св. Ђорђа, и Краљевски гудача Св. Ђорђа, а сарађивала је са истакнутим диригентима као што су Леополд Хагер, Давид Porcelijn, Урош Лајовиц, Владимир Крањчевић, Бојан Суђић и Даринка Матић-Маровић. Као солиста са оркестром извела је велики број вокално-инструменталних дела од барока до савремене музике (Вивалди, Бах, Перголези, Хајдн, Моцарт, Гуно, Малер, Форе, Хонегер, Стравински, Пуланк, Бритн, Радић, Жебељан). Ипак, основу концертне делатности Анете Илић чине реситали са клавиром, у сарадњи са пијанистима Дејаном Синадиновићем, Владимиром Стојнићем и Лидијом Станковић. Програми њених реситала чине најрепрезентативнија дела музичког барока, романтизма, импресионизма и музике 20. века. Посебну специфичност уметничке активности Анете Илић чини презентовање српског музичког стваралаштва. Сарадњу са Исидором Жебељан отпочела је још као студент и премијерно је извела неколико њених композиција (међу којима и циклус Руковети). Касније се то интересовање проширило и на музику других српских композитора, у оквиру чега нарочито треба истаћи њене интерпретације вокалних дела Љубице Марић, Сревана Христића, Милоја Милојевића, Дејана Деспића, Душана Радића и Властимира Трајковића. Анета Илић је члан истакнутог камерног ансамбла Donne di Belgrado, са којим такође редовно наступа у земљи и иностранству, и са којим је премијерно извела велики број дела српских композитора писаних за тај ансамбл. Каријеру Анете Илић као оперске уметнице обележавају изванредни наступи у оперским продукцијама у Шведској (Ulriksdals slottsteatar Confidancen, Stokholm), Словенији и Србији (Београдска опера, Опера Мадленијанум, БЕМУС). Њен оперски репертоар обухвата улоге у операма барокних и преткласичних композитора (Перголези, Глук), затим Моцарта, као и композитора 20. века (Orf, Najman, Јевтић). На премијерном извођењу опере Narcis i Eho Ање Ђорђевић (БЕМУС, 2002) певала је улогу Нимфе, а по значају се такође издвајају улога Деспине у Моцартовој опери Cosi fan tutte (Мадленијанум), улога Сузане у опери Фигарова женидба (Народно позориште у Београду, 2010), улога Еуридике у Глуковој опери Орфеј и Еуридика (БЕМУС, 2005), и улога Госпође П. у опери Мајкла Најмана 'The Man Who Mistook His Wife for a Hat' (New Moment ideas campus, Словенија; БИТЕФ, 2001). Лета 2012. године, остварила је улогу Падме у светском премијерном извођењу нове опере Исидоре Жебељан “Две главе и Девојка“ на фестивалу Сеттимана Мусицале Сенесе у Сиени, Италија. Анета Илић је остварила велики број снимака за Радио-телевизију Србије, као и за Холандски државни радио, а неки њени снимци су објављени на компакт-дисковима у продукцији ПГП РТС. Године 2011. снимила је ЦД музике Исидоре Жебељан са Бродски квартетом. Добитница је Награде града Београда за музику и музичко-сценско стваралаштво за 2010. годину, као и награде УМУС за најбољи концерт у сезони 2005. Анета Илић је редовни професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду.

Студент продекан

Андрија Тешмановић

тел:
E-пошта:

Андрија Тешмановић је рођен у Лозници 9. 11. 1992. године, где је завршио Основну школу „Јован Цвијић“ и Основну музичку школу „Вук Караџић“. Своје музичко школовање наставио је у Средњој музичкој школи „Петар Кранчевић“ у Сремској Митровици после које уписује Факултет музичке уметности у Београду на Одсеку за етномузикологију 2011. године.

Током својих студија учествовао је у две Летње уметничке школе Универзитета уметности у Београду у оквиру етномузиколошке радионице, у Новом Бечеју 2012. године под руководством др Димитрија Големовића и др Сање Радиновић и 2013. године у Тршићу под руководством др Оливере Васић. Као студент етномузикологије учествовао у различитим теренским истраживањима, а свакако његово најзначајније учешће је у пројекту Министарства културе и информисања Републике Србије и Музеја у Пријепољу у оквиру у мултидисциплинарних истраживања Нове Вароши, као и у теренским итраживањима за потребе својих семинарских радова. За студента продекана изабран је у октобру 2014. године од када активно учествује у раду различитих Комисија Факултета и залаже се за поштовање права и обавеза студената и конструктивно учествује у расправама у циљу побољшања студентског стандарда. Свој други мандат започео је у октовбру 2015. године. Од 2016. године је координатор Фестивала студената Универзитета уметности на ФМУ.

Поред ангажовања на Факултету, Андрија је и члан прве студентске хуманитарне фондације „Осмех на дар“ од 2013. године, а крајем 2014. именован је за координатора Фондације. У децембру 2014. и 2015. године покренуо је акцију „Осмех на дар“ и на Факултету, како би што више студената пружило помоћ угроженој деци широм Србије и укључило се у промовисање волонтерског рада.