Декан Факултета

мр Љиљана Несторовска

редовни професор за ужу уметничку област Харфа

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ljiljana.nestorovska@fmu.bg.ac.rs

Личност мр Љиљане Несторовске, редовног професора, одликује мноштво квалитета: она, између осталог, поседује добре вештине комуникације, одлично решава проблеме, организована је и ефикасна, способна у преговарању, спремна је за тимски рад, одлучна и истрајна. Њена досадашња ангажованост и посвећеност у раду свих структура Факултета, нарочито као дугогодишњег шефа Полиинструменталне катедре, обогатила је уметничку делатност катедре, допринела бољој материјално-техничкој опремљености, структури и организацији студијских програма, али и популаризацији и ширењу утицаја Факултета музичке уметности и музичке уметности уопште.

Уметничка и педагошка делатност важна су упоришта рада проф. Љиљане Несторовске. Она поседује редак и драгоцен спој уметничког талента, извођачких квалитета и педагошких вештина. Оптимистична и ведрог духа, одише несвакидашњим стваралачким ентузијазмом, који се неминовно одражава и на колектив, инспиришући и студенте и колеге на константан рад и усавршавање. Мр Љиљана Несторовска представља светао пример врхунског педагога, који је утицао не само на то да класа Харфе на Факултету музичке уметности у Београду буде без премца у региону и једна од бољих у Европи, већ је унапређењем методике наставе Харфе и сродних предмета значајно утицала на просперитет овог инструмента у Србији и околним земљама. Њен рад доприноси угледу Факултета музичке уметности, како у земљи, тако и у међународним оквирима. До сада је већ два пута добила Захвалницу Факултета музичке уметности за изузетне заслуге у доприносу развоју Факултета (1999. и 2013. године) као и Сребрну медаљу Универзитета уметности у Београду (2003. године).

На Факултету музичке уметности мр Љиљана Несторовска ради од 1997. године када је изабрана у звање доцента за уметничку област Харфе и за Камерну музику, а од 2010. године је редовни професор. У овом периоду у њеној класи дипломирало је преко 20 студената, 6 је завршило мастер, 2 специјалистичке и 4 магистарске студије. Током школовања 7 студената су били добитници Стипендије Министарства просвете Републике Србије за научни и уметнички подмладак. Студенти и ученици мр Љиљане Несторовске освојили су преко 130 награда на националним и међународним такмичењима, више од 10 бивших студената и ученика су добитници престижних иностраних стипендија за мастер студије и већина су врло успешни оркестарски музичари или професори харфе у земљи и иностранству.

Упоредо са својим педагошким радом мр Љиљана Несторовска је остварила веома успешну концертну каријеру. Свакако треба издвојити наступе на Светским конгресима харфе у Женеви, Ванкуверу и Сиднеју, Међународној трибини композитора у Београду концерте на Међународном фестивалу харфе у Београду, Фестивалу харфе у Рио де Жанеиру, БЕМУС-у, НОМУС-у, НИМУС-у, Фестивалу „Баш-чаршијске ноћи“ у Сарајеву, Дубровачким летњим играма итд. Као солиста је наступала са више од 10 оркестара, са ансамблом „Collegium musicum“, диригентима (Бојан Суђић, Даринка Матић Маровић, Биљана Радовановић, Весна Шоуц, Драгана Јовановић, Кен Хсеих, Владимир Крањчевић, Урош Лајовиц, итд). Она редовно наступа у различитим камерним саставима, од којих се издвајају дуа са Љубишом Јовановићем, Људмилом Грос Поповић и Београдски квартет харфи. Дугогодишњи је сарадник бројних оркестара (Београдска филхармонија, РТС, Камерата Сербика, Сковран, Гудачи св. Ђорђа, Сарајевски симфонијски и оперски оркестар, Симфонијски оркестар Црне Горе итд.)

Посебно треба истаћи дугогодишњу сарадњу са композиторима у Србији, које је инспирисала да компонују за Харфу и камерне ансамбле са харфом (међу којима су и Срђан Хофман, Светислав Божић, Милан Михајловић, Исидора Жебељан, Владимир Тошић, Драгана Јовановић). Многи композитори посветили су јој своја дела која редовно изводи на концертним подијумима.

Поред остварене богате уметничке и педагошке активности, мр Љиљана Несторовска активно доприноси раду академске и шире заједнице. Конструктиван је и одговоран учесник у раду тела Факултета и многих других институција. Била је члан Савета Факултета музичке уметности између 2002. и 2005. године, а члан је Кадровске комисије и Шеф Полиинструменталне катедре од 2005. до данас. Такође, дугогодишњи је председник Полиинструменталне секције Удружења балетских и музичких педагога, члан Председништва Удружења харфиста, и један од оснивача и руководилаца Међународног фестивала харфе у Београду. У сваком сегменту свог ангажовања допринела је значајном напретку и то искуство ће бити од непроцењивог значаја за успешно обављање дужности декана Факултета музичке уметности. Мр Љиљана Несторовска је врхунски уметник и педагог, изразито колегијалан и подстицајан сарадник, необично је предана и посвећена напретку Факултета и има све квалитете које личност на челу Факултета музичке уметности треба да поседује.

Продекан за наставу

др ум. Иван Бркљачић

ванредни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: ivanbrkljacic@fmu.bg.ac.rs

ИВАН БРКЉАЧИЋ је рођен 28.02.1977. године у Београду. Дипломирао је 2001. године на Факултету музичке уметности, Одсек за композицију и оркестрацију, у класи Срђана Хофмана, ред. проф. На истом Факултету је 2005. године, у класи Зорана Ерића, ред. проф, завршио магистарске студије композиције, а затим је 2012. одбранио докторски уметнички пројекат, на тему „Истар“ – циклус насцентних музичких карикатура за сценско извођење у позоришном декору, рађен под менторством Срђана Хофмана, ред. проф.

Композиције Ивана Бркљачића извођене су много пута у Београду и осталим градовима Србије, међу којима се у скорије време издвајају два извођења. Премијера клавирског концерта ИТ! у Коларчевој задужбини, са Александром Шандоровим, Бојаном Суђићем и симфонијским оркестром РТС-а, као и премијерно извођење инструменталног театра Истар, у отвореном амбијенту Куле Небојша на Калемегдану. Такође, његова дела извођена су у Белгији, Холандији, Канади, Шведској, Бразилу, Чешкој Републици, Италији, Аустрији, Словенији, Босни и Херцеговини, Пољској, Немачкој, Хрватској, Македонији, Француској, Румунији, Мађарској, Јапану и Аустралији (2010. композицијом Jinx, у извођењу аустралијског Modern Music Ensemble-a и диригента Daryl Pratt-a су отворени Светски дани музике у Сиднеју). По поруџбини је писао композиције за Београдску филхармонију, хор Collegium musicum, европски пројекат МУСМА, фестивале Бемус и Белеф, словеначке ансамбле Славко Остерц и 4Saxess, трио Покрет, трио Тембр, квартет Мокрањац, трио Сингидунум, ансамбл Градилиште, трио Donne di Belgrado, итд. Сарађивао је са иностраним ансамблима као што су: Остравска банда из Чешке републике, Blindman из Белгије, L’Ensemble Portmanto из Канаде, итд.

Иван Бркљачић jе компоновао музику за бројне позоришне представе, које су постављене на сценама Атељеа 212, Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског позоришта, Народног позоришта, Битеф театра, итд, односно у позориштима у Зрењанину, Вршцу, Суботици, Бања Луци, Подгорици, Будимпешти и Ерлангену у Немачкој.

Бркљачић је аутор музике за целовечерњи играни филм Устаничка улица, у режији Мирослава Терзића. Од 1999. године био је запослен као професор музичких облика у Средњој музичкој школи Мокрањац у Београду. Од школске 2005/06. године ради у звању асистента, затим од 2010/11. у звању доцента, а од 2015/16. у звању ванредног професора на Факултету музичке уметности у Београду, на Катедри за музичку теорију.

На 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23. и 24. Међународној трибини композитора делује као селектор програма. Идејни је творац новог концепта Трибине који се од 2007. представља новим слоганима: Ретроспектива, Нове минијатуре, Одјеци простора – омаж Љубици Марић и Василију Мокрањцу, Музички театар, У сјају гласа, Музичко градилиште, Искорак у необично, У знаку јубилеја награде Мокрањац и Музичка кутија.

Добитник је следећих признања:
- Мокрањчева награда за 2005. годину, за композицију Када се СЕДАМ пута дигне завеса, за симфонијски оркестар,
- Статуета 41. Софест фестивала (2012) за најбољу оригинално компоновану музику, за филм Устаничка улица,
- Годишња награда часописа Музика класика, за 2012. годину, у категорији примењена музика (за филм Устаничка улица)


Члан је Удружења композитора Србије од 2001. године.

Продекан за уметнички рад

мр Анета Илић

редовни професор

тел: + 381 11 362 11 70
E-пошта: aneta.ilic@fmu.bg.ac.rs

Анета Илић је један од водећих вокалних уметника Србије и, уз Ирину Арсикин и Александру Ивановић, наша најистакнутија концертна певачица. Рођена је у Франкфурту на Мајни, а соло певање је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класама проф. Бисерке Цвејић и проф. Ирине Арсикин (последипломске студије). Као концертна певачица редовно наступа у Србији и иностранству. Посебно треба истаћи њене концерте у Италији, Холандији (Muziekgebouw, Амстердам), Немачкој, Француској, Шведској, Пољској, Грчкој, Румунији, Словенији и Хрватској, као и у оквиру фестивала БЕМУС, НОМУС, БЕЛЕФ, Contro canto (Рим), Музичко бијенале Загреб и Међународна трибина композитора. Често наступа као солиста са симфонијским и камерним оркестрима, од којих су најзначајнији Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Ансамбл солиста Минхенске филхармоније, Београдски гудачки оркестар 'Душан Сковран', Гудачи Св. Ђорђа, и Краљевски гудача Св. Ђорђа, а сарађивала је са истакнутим диригентима као што су Леополд Хагер, Давид Porcelijn, Урош Лајовиц, Владимир Крањчевић, Бојан Суђић и Даринка Матић-Маровић. Као солиста са оркестром извела је велики број вокално-инструменталних дела од барока до савремене музике (Вивалди, Бах, Перголези, Хајдн, Моцарт, Гуно, Малер, Форе, Хонегер, Стравински, Пуланк, Бритн, Радић, Жебељан). Ипак, основу концертне делатности Анете Илић чине реситали са клавиром, у сарадњи са пијанистима Дејаном Синадиновићем, Владимиром Стојнићем и Лидијом Станковић. Програми њених реситала чине најрепрезентативнија дела музичког барока, романтизма, импресионизма и музике 20. века. Посебну специфичност уметничке активности Анете Илић чини презентовање српског музичког стваралаштва. Сарадњу са Исидором Жебељан отпочела је још као студент и премијерно је извела неколико њених композиција (међу којима и циклус Руковети). Касније се то интересовање проширило и на музику других српских композитора, у оквиру чега нарочито треба истаћи њене интерпретације вокалних дела Љубице Марић, Сревана Христића, Милоја Милојевића, Дејана Деспића, Душана Радића и Властимира Трајковића. Анета Илић је члан истакнутог камерног ансамбла Donne di Belgrado, са којим такође редовно наступа у земљи и иностранству, и са којим је премијерно извела велики број дела српских композитора писаних за тај ансамбл. Каријеру Анете Илић као оперске уметнице обележавају изванредни наступи у оперским продукцијама у Шведској (Ulriksdals slottsteatar Confidancen, Stokholm), Словенији и Србији (Београдска опера, Опера Мадленијанум, БЕМУС). Њен оперски репертоар обухвата улоге у операма барокних и преткласичних композитора (Перголези, Глук), затим Моцарта, као и композитора 20. века (Orf, Najman, Јевтић). На премијерном извођењу опере Narcis i Eho Ање Ђорђевић (БЕМУС, 2002) певала је улогу Нимфе, а по значају се такође издвајају улога Деспине у Моцартовој опери Cosi fan tutte (Мадленијанум), улога Сузане у опери Фигарова женидба (Народно позориште у Београду, 2010), улога Еуридике у Глуковој опери Орфеј и Еуридика (БЕМУС, 2005), и улога Госпође П. у опери Мајкла Најмана 'The Man Who Mistook His Wife for a Hat' (New Moment ideas campus, Словенија; БИТЕФ, 2001). Лета 2012. године, остварила је улогу Падме у светском премијерном извођењу нове опере Исидоре Жебељан “Две главе и Девојка“ на фестивалу Сеттимана Мусицале Сенесе у Сиени, Италија. Анета Илић је остварила велики број снимака за Радио-телевизију Србије, као и за Холандски државни радио, а неки њени снимци су објављени на компакт-дисковима у продукцији ПГП РТС. Године 2011. снимила је ЦД музике Исидоре Жебељан са Бродски квартетом. Добитница је Награде града Београда за музику и музичко-сценско стваралаштво за 2010. годину, као и награде УМУС за најбољи концерт у сезони 2005. Анета Илић је редовни професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду.

Студент продекан

Јелена Стевановић

тел: +381 64 41 31 939
E-пошта: stevanovic.jelena996@gmail.com

Јелена Стевановић рођена је 24. августа 1996. године у Београду, Србија. Основну школу ,,Свети Сава“ уписала је 2004. године и завршила у свом родном граду и на завршетку стекла Вукову диплому. Упоредо је завршавала и Основну музичку школу ,,Јосиф Маринковић“ – одсек за клавир. Као ученица Музичке школе ,,Јосиф Маринковић“, наступала је на многобројним концертима и освајала награде на такмичењима из области камерне музике.

Након основне школе, 2011. године уписала је Трећу београдску гимназију, природно-математички смер, као и Средњу музичку школу ,,Јосиф Маринковић“, вокално-инструментални одсек – клавир. 2012. године уписала је и соло певање у истој школи у којој је учила и клавир.Као ученица Музичке школе ,,Јосиф Маринковић“, остварила је бројне наступе, у оквиру школе и ван ње, као и награде на Међународном такмичењу ,,Даворин Јенко“ (друга награда) у Београду и Републичком такмичењу (друга награда), област – камерна музика. Трећу београдску гимназију завршила је са одличним успехом, док је Музичку школу ,,Јосиф Маринковић“ завршила са свим петицама.

Након средње школе, 2015. године уписује Факултет музичке уметности у Београду, на студијском програму Музичка педагогија. Одмах након уписа на Факултет, постаје члан Академског хора Collegium musicum, са којим је учествовала на бројним концертима широм државе и ван ње, као и на бројним пројектима, међу којима је и снимање компакт диска ,,Три боје Мокрањца“. Током студија почиње да се занима за менаџмент и организацију у култури, те 2016. стиче праксу у Школи мјузикла ,,Еудвен“, где је имала прилику да учи о организацији музичко-сценских догађаја. За време студија, сваке године студија је посећивала Педагошки форум сценских уметности, а 2018. и 2019. године учествовала је у организаццији Форума студената сценских уметности.

2017. године прошла је тест који јој је омогућио да добије Стипендију за изузетно надарене студенте Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Стипендија јој је омогућила да усаврши своје знање енглеског језика и стекне Кембриџ диплому Certificate in Advance English (2018) издату од стране British Council, као и да оде на летњу школу (2018) у Лувену (Белгија) у организацији LUCA School of Music, где је имала прилику да учи и да свој допринос у пракси на тему Community music.

У оквиру предмета Педагошко-извођачке функције мјузикла, са својим колегама учествовала је у мјузиклу ,,Моје песме, моји снови“, који је премијерно изведен у Омладинском позоришту ,,Дадов“, а затим у Установи културе ,,Вук“, као и на гостовањима у Загребу и Сарајеву. У оквиру предмета Реализација мјузикла у функцији интегрисане наставе, учествовала је у мјузиклу ,,Мачке“, који је премијерно изведен у Установи културе ,,Чукарица“.

2019. године је са својим колегиницама написала рад на тему Community musicса којим је учествовала на Међународном форуму студената глазбене педагогије у Пули, као и на Креативној радионици ,,Подијелимо знање“ у Сарајеву. Од новембра 2018. године члан је Канцеларије за младе ГО Врачар, са којом је учествовала у неколико пројеката у којима је дала свој допринос.
2019. године почиње да стиче праксу у педагошком раду у оквиру Музичке радионице ,,Кућерак маште“, као и у оквиру праксе у Музичкој радионици ,,Чаробна фрула“.
Основне Акадмске студије завршила је 30. јуна 2019. године са просечном оценом 9,82, а септембра 2019. положила пријемни испит за Мастер Академске студије на Факултету музичке уметности у Београду, Одсек за музичку педагогију.