Шеф Катедре

др Зоран Божанић

ванредни професор за ужу научну област Музичка теорија

Биографија

Шеф Одсека

др Аница Сабо

редовни професор за ужу теоријско-уметничку област Музичка теорија

Биографија

др Ивана Вуксановић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

Биографија

Др Ивана Вуксановић (1963), музиколог, доцент је на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Дипломирала је, магистрирала и докторирала на Одсеку за музикологију Факултета музичке уметности у Београду где држи наставу на предметима Анализа музичких облика и Увод у музичку теорију и анализу на дипломским студијама, Правци и методе музичке теорије и анализе на мастер студијама и Музичка теорија на другој години докторских студија.

У научно-истраживачком раду бави се превасходно савременом српском музиком, али и популарном културом, историјом музичке теорије и питањима музичке форме. Објавила је две монографије: Аспекти и презначења елемената тривијалних жанрова у српској музици 20. века (Београд, ФМУ, 2006) и Хумор у српској музици 20. века (Београд, ФМУ, 2015). Учествује на националним и међународним скуповима и аутор је бројних текстова објављених у часописима за музикологију, музичку теорију и у тематским зборницима. Укључена је у више научних пројеката Катедре за музикологију ФМУ, финансираних од стране Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.

Повремено је ангажована као музички сарадник и аутор приказа, критика и есеја из области музике на Радио Телевизији Србије (Други програм Радио Београда, Други програм РТС). Члан је Удружења композитора и музичких писаца Србије, Српског музиколошког друштва и редакције зборника Катедре за музичку теорију „Музичка теорија и анализа“ (од 2010. године

др Јелена Михајловић-Марковић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

Биографија

Др Јелена Михајловић-Марковић (18.5.1959), музиколог, дипломирала на ФМУ 1986. године у класи проф. Властимира Перичића са темом ”Предраг Милошевић - свестраност једне уметничке личности”. За свој дипломски рад награђена је Октобарском наградом града Београда.
На Универзитету уметности у Београду на групи за теорију уметности и медија, 2016. године одбранила докторску дисертацију “Видови организације тоналног система Сергеја Прокофјева” под менторством проф. Весне Микић..

Запослена је на Катедри за теоријске предмете ФМУ од 1994. године у звању наставника стручног предмета. Држи наставу на предметима Хармонија са хармонском анализом и Методика наставе теоријских предмета (на Мастер студијама). Ментор 13 дипломских и мастер радова из области Хармоније са хармонском анализом. Студенти су, под њеним менторством, стални учесници редовних презентација са којих се текстови објављују у зборницима студентских радова Катедре за теоријске предмете ФМУ.

Јелена Михајловић-Марковић је редовни члан комисија за пријемне испите и одбрану дипломских и мастер радова; била је ангажована и као координатор Секцијe за хармонију и хармонску анализу при Катедри за музичку теорију. Носилац је две захвалнице ФМУ. Редовни је учесник научних скупова у организацији Катедре за музичку теорију, а бави се и стручним преводилаштвом(текстови објављени у Интернационалном часопису за музику Нови Звук и часопису Музикологија).

Објављени радови (избор):
- Violinske sonate Josipa Slavenskog - Zvuk br. 1, 1985.
- Analitički osvrt na stvaralaštvo Predraga Miloševića, povodom stogodišnjice rođenja – Zbornik Katedre za teorijske predmete Muzička teorija i analiza br.2, FMU, 2005.
- Analitički izazov – tonal-modalitetni kod Sergeja Prokofjeva – Zbornik Katedre za muzičku teoriju Muzička teorija i analiza br. 4, FMU, 2007.
- New Definitions of Modulations in the Music of Sergei Prokofiev – Music and Society in Eastern Europe, vol. 9 2014
- “Гудачки квартет и Симфонијета Предрага Милошевића – карактеристике композиционог писма”, објављено у Колективној монографији „МНОГОСТРУКА УМЕТНИЧКА ДЕЛАТНОСТ ПРЕДРАГА МИЛОШЕВИЋА (1904 - 1988)“, издавачи: Катедра за Музикологију ФМУ и МДС; ко-уредник монографије.

др Милена Медић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

Биографија

Образовање
Докторска дисертација (музикологија), Факултет музичке уметности, 2010.
Магистарска теза (музикологија), Факултет музичке уметности, 2000.
Дипломски рад (музикологија), Факултет музичке уметности, 1995.

Биографија
Милена је доцент на Катедри за музичку теорију, где предаје од 1998. Њено истраживање укључује интердисциплинарнe приступe односу између музике и књижевности (текста) од средњег века до данас. У посебном фокусу су историја музичке теорије, књижевна теорија, теорија жанра, херменеутика, психоанализа, архетипска психологија, митски критицизам.

Своје радове објављивала је у Музичком таласу, Новом звуку, Трећем програму и на бројним домаћим и међународним конференцијама. Од 2000. године истраживач је на неколико музиколошких пројеката које финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије и тренутно је укључена у Ерасмус+ програм као ментор истраживачког рада. Члан је Музиколошког друштва Србије од оснивања. Године 2011, била је члан Организационог и Програмског одбора међународне конференције Музичка теорија и анализа у организацији Катедре за музичку теорију. Сада је одабрана као координатор организације међународне конференције Музичка теорија и анализа за 2017. годину. Са колегом др Срђаном Тепарићем ангажована је у уређивању и публиковању зборника студентских радова презентованих на првом Годишњем сусрету студената Музичке теорије, одржаном 26. марта 2016. године.

У сарадњи са колегом мр Милошем Заткаликом, ко-аутор је првог електронског уџбеника за музику у Србији, Музичка анализа (Clio, 2001) и ко-уредник је међународне монографије Histories and Narratives of Music Analysis (Cambridge Scholars Publishing, 2013). Објавила је докторску дисертацију под називом Архетип аниме и трансформација стваралачке свести од Вагнерове Изолде до Бергове Лулу (Београд, Факултет музичке уметности, 2012).

Одабране публикације
„Ekphrastic doubling: a case study in the renaissance inter-art poetics (Petrarch, Botticelli, Marenzio, and the Ancients)“, the 13th International Conference of the Department of Musicology (Music and/or Image), Faculty of Music, Belgrade , 2016 (in print)

„The sumatraistic secret of count Sava Vladislavić’s great dreaming: anamorphic aim of theatrical doubling, an eccentric observer, and the regenerative power of collective memory“, International journal New Sound, vol. 47, 2016 (in print)

„From pain to pleasure: the troping of elegy in the renaissance Italian madrigal“, Musicology, vol. 22, 2016 (in print)

„Mocartova Čarobna frula kao kulturalna manifestacija arhetipa inicijacije i Schwarze Gredel“, u Sanda Dodik, ur., Tradicija kao inspiracija, Banja Luka, Akademija umjetnosti, 2014.

„Mia benigna fortuna: Scattered Rhyme and Scettered Renaissance Discourses on (Music) Melancholy“, u Mološ Zatkalik, Milena Medić, Denis Collins, ur., Histories and Narratives of Music Analysis, Cambridge Scholars Publishing, 2013,

„The use of nostalgia: pastoral reminiscences in Alban Berg’s opera Lulu“, u Tatjana Marković, Vesna Mikić, ur., Between nostalgia, utopia, and realities, Belgrade, Faculty of Music, 2012.

„Elektra’s memory: from hysteria to cultural history“, u Tatjana Marković,

др Ивана Илић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

E-пошта: ivanailic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Др Ивана Илић (1975) је наставник стручног предмета на Катедри за музичку теорију. Дипломирала је (Техника монтаже у клавирској музици Ерика Сатија, ментор проф. Мирјана Веселиновић-Хофман /2000/), магистрирала (Третман женског лика у опери са становишта теорије рода, ментор проф. Татјана Марковић /2005/) и докторирала (Епистемологија савремене музичке анализе, ментор проф. Соња Маринковић /2016/) на Катедри за музикологију ФМУ у Београду. Усавршавала се на семинарима и курсевима Фонда за отворено друштво и Алтернативне академске образовне мреже (Београд, 1999–2000), Центра за ново позориште и игру (Београд, 2001–2002), Central European University Summer University (Будимпешта, 2003) и Интер-универзитетског центра (Дубровник, 2004). Била је добитница стипендије Coimbra Group Scholarship for Young Researchers from Eastern Neighbouring Countries, реализоване на Institut für Musikwissenschaft Karl-Franzens Universität Graz (2010). Ауторка је књиге Фатална жена. Репрезентације рода на оперској сцени (2007) и коуредница неколико публикација. Учествовала је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Ангажована је на научном пројекту Идентитети српске музике у светском културном контексту Катедре за музикологију ФМУ (2006-), а суделовала је и у међународном научном пројекту Међунационалне везе у контексту делатности југословенских музичких институција. Случај Србије и Словеније 1945−1961 (2008–2009). Њена интересовања обухватају историју и епистемологију музичке теорије и анализе, аспекте музичке форме те и музичке институције и културалну политику у Србији. Такође је писала о музици и родним студијама, као и о српској савременој музици. Као пијанисткиња и ауторка програмских коментара наступила је на више десетина концерата Радионице за клавирску музику проф. Миланке Мишевић, у оквиру које је учествовала у снимању компакт диска Клавирска музика Јосипа Славенског. Као извођач, аутор програмског текста и музиколог-сарадник била је део уметничког пројекта Operrrra je ženskog roda (режија Бојана Ђорђева, БЕЛЕФ 2005). Чланица је Музиколошког друштва Србије и Удружења композитора Србије – Секција музичких писаца.

др Срђан Тепарић

доцент за ужу научну област Музичка теорија

тел:+381 64 23 75 382
E-пошта: teparic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Др Срђан Тепарић, музички теоретичар, дипломирао је 1999. и магистрирао 2004. године под менторством редовног професора Мирјане Живковић на Факултету музичке уметности у Београду. На истој институцији, докторирао je 2016. године, под менторством ванредног професора др Ане Стефановић.
Педагошки рад др Срђана Тепарића везан је за Катедру за општу музичку педагогију, а затим и за Катедру за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду. Као асистент (2000-2011) и као наставник (2011-2016), био је ангажован на предметима Анализа музичких стилова, Хармонија са хармонском анализом, Вокална литература, Музички облици, Анализа музичког дела. На Катедри за музичку теорију држи предавања из предмета Правци и методе музичке теорије и анализе.

У фокусу научно-истраживачког рада дра Срђана Тепарића јесте област музичке семантике, и истраживања у сродним областима, као што су семиотика и херменеутика. Круну наведених истраживања представља његова докторска дисертација Ресемантизација тоналности у првој половини ХХ века.
Учесник је готово свих симпозијума Музичка теорија и анализа који организује Катедра за музичку теорију. На њима је радове из области музичке теорије излагао 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007, 2008, 2009, 2010, 2012, 2013 и 2015. године. На интернационалној конференцији Српски језик, литература и уметност у Крагујевцу учествовао је 2011, 2013, 2015 и 2016. године, а на интернационалној конференцији Дани Владе Милошевића у Бања Луци, 2013. године. Рад је излагао и на симпозијуму са међународним учешћем Музиколошког института САНУ, 2014. године.

Преко петнаест година хонорарни је сарадник музичке редакције Радио Београда 2. Аутор је многобројних музичких критика, за које је добио и награду часописа Музика класика за најбољег музичког критичара у 2014. години. Водио је и уређивао емисије посвећене класичној музици: Класику молим, Висине, Аутограм, Како слушати музику, Време музике.

др Атила Сабо

доцент за ужу научну област Музичка теорија

тел: +381 69 26 35 497
E-пошта: atilasabo@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Атила Сабо дипломирао је октобра 2004. године на ФМУ у Београду из предмета Хармонија са хармонском анализом са радом “Хармонски језик Модеста Мусоргског, врсте осцилација и прожимања у опери Хованшчина”. Први део магистарске тезе, рад под насловом “Елементи хармонског језика Д. Шостаковича у Осмом гудачком квартету” одбранио је фебруара 2006. Докторску тезу „Пост-тонални контекст и наративна функција хармонског језика у музици Шостаковича, Хиндемита и Бартока“ пријавио је 2011. године.

У периоду од 2006.године учествовао је на више научних скупова у организацији Катедре за музичку теорију Факултета Музиче уметности у Београду, и на симпозијумима „Језик-књижевност уметност“ у организацији Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу и на научном скупу „Владо С. Милошевић,Етномузиколог, композитор и педагог” у организацији Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци.

У периоду од 2005. до 2011. радио је као асистент на Музичком одсеку Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу. Тренутно ради на Факултету музичке уметности у Београду као асистент из области музичке теорије. Дипломирао је гудачки одсек – виолу на Факулетету музичке уметности у Београду у класи проф. Дејана Млађеновића. Од 2005. до 2012 године деловао је као стални члан Београдског гудачког оркестра „Душан Сковран“

мр Марко Алексић

наставник за ужу стручну област Музичка теорија

тел: +381 64 11 88 581
E-пошта: marko.aleksic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Дипломирао сам и магистрирао на Факултету музичке уметности у Београду, у класи ред. проф. Растислава Камбасковића. Дипломирао сам 2001. године, на Одсеку за општу музичку педагогију, са дипломским радом под називом „Густав Малер: Прва симфонија – хармонско-аналитичка студија“. Област мог професионалног научног интересовања је музичка теорија, посебно област хармоније са хармонском анализом. Још за време основних студија објављени су моји семинарски радови из предмета хармонија са хармонском анализом, музички облици и анализа музичких стилова. Објављујем научне радове и активно учествујем на научним скуповима и симпозијумима у земљи и иностранству из области музичке теорије и анализе, музикологије и музичке педагогије. У неколико наврата учествовао сам на професионалном симпозијуму „Музичка теорија и анализа“ у Београду, на „Данима Владе С. Милошевића“ у Бањој Луци (Република Српска, Босна и Херцеговина), као и на скупу под називом „Српски језик, књижевност и уметност“ у Крагујевцу (укључујући и рад „Седам балканских игара Марка Тајчевића – улога хармоније у музичком изразу“). Такође, више пута учествовао сам на „Педагошком форуму сценских уметности“ у Београду (укључујући и цитирану анализу једног од првих српских уџбеника о хармонији Милоја Милојевића), а 2010. године и на Десетој међународној конференцији одсека за музикологију ФМУ у Београду. Новембра 2007. одбранио сам магистарску тезу под називом „Експресивност хармонског језика у опери Салома Рихарда Штрауса“. Докторанд сам докторских студија музичке теорије на Факултету музичке уметности у Београду и тренутно, под менторством ванр. проф. др Ане Стефановић, радим на изради докторске дисертације „Улога хармоније у формирању мреже интерпретативних односа у немачкој опери и симфонијском лиду друге половине деветнаестог и почетка двадесетог века“.

мр Сенка Белић

наставник за ужу стручну област Музичка теорија

E-пошта: senka.belic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Наставник мр Сенка Белић, музички теоретичар, дипломирала је и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду под менторством ванр. проф. мр Предрага Репанића анализирајући дела мајстора ренесансне вокалне полифоније из аспекта контрапункта и композиционих техника, нарочито канона. Тренутно ради на дисертацији у оквиру докторских студија из области музичке теорије на истом Факултету, где истражује утицај реторичке традиције на развој контрапункта, како у теоријској мисли тако и у музичкој пракси ренесансе.

Педагошки рад мр Сенке Белић на Катедри за музичку теорију, као вишегодишњег асистента на предметима Контрапункт и Анализа музичког дела, оријентисан је ка студентима основних академских студија готово свих студијских програма Факултета. Студенти су препознали њену посвећеност педагошком раду, те је према пројекту „Студентско рангирање факултета“ из 2014. године, заједно са својим колегом, мр Марком Алексићем, проглашена за најперспективнијег асистента Факултета музичке уметности у Београду. Остварила је сарадњу са многим професорима као што су проф. Андрија Галун, проф. мр Предраг Репанић, проф. др Зоран Божанић, проф. Владимир Тошић, проф. мр Зоран Комадина и проф. мр Иван Божичевић. Учествовала је у организацији Годишњег сусрета студената музичке теорије (2015).

Научно-истраживачки рад мр Сенке Белић усмерен је ка испитивању различитих аналитичких приступа полифоној музици ренесансе и барока, од композиционо-техничког, историјског, нумеричко-симболичког до реторичко-експресивног. Бави се и проучавањем теорије контрапункта XV и XVI века усмеравајући резултате истраживања ка данашњој педагошкој теорији и пракси. Радове је излагала на научним скуповима у земљи и окружењу.

Јелена Јеленковић

наставник за ужу стручну област Хармонија са хармонском анализом и музички облици

тел: +381 63 11 17 784
E-пошта: jelenajelenkovic@fmu.bg.ac.rs
Биографија

Основне академске студије завршила је на одсеку за Општу музичку педагогију Факултета музичке уметности у Београду (2004-2009). Дипломирала је у року и са највишом оценом на предмету хармонија са хармонском анализом у класи проф. Милане Стојадиновић Милић. Тренутно похађа докторске студије у области музичке теорије на ФМУ у Београду. Учествовала је на неколико интернационалних научних скупова у земљи и иностранству: Музичка теорија и анализа (Београд), Српски језик-Књижевност-Уметност (Крагујевац), Владо С. Милошевић: Етномузиколог, Композитор и Педагог (Бања Лука), MУСИЦУЛТ’14 – Глобално/Локално (Истанбул). Одржала је предавање на тему „Црњански - музика бола“ у оквиру циклуса Музички записи у Народној библиотеци Републике Србије (Београд, 2014). Од 2011 ради као асистент на катедри за Музичку теорију, на предметима: Хармонија са хармонском анализом, Музички облици и Анализа музичког дела. Од 2013-15 била је ангажована као секретар катедре за музичку теорију.

Штампана библиографија:
Улога тоналности у семантичкој (ре)конфигурацији пасторалног топоса у делу Симфонијске игре оп.45 С. Рахмањинова, Зборник радова са Деветог међународном научног скупа Српски језик, књижевност, уметност, Књ.3, Уметничко наслеђе и рат & Музика и медији, ФИЛУМ, Крагујевац, 2015, 309- 319.
Архетип Архаје - Значај тоналне пролонгације у наративном току гудачког трија Архаја Љубице Марић, Владо С. Милошевић: етномузиколог, композитор и педагог, Традиција као инспирација, Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци, Музиколошко друштво Републике Српске, Бања Лука, 2015, 476-490.
Седам кругова меланхоличних сновиђења, Повеља - часопис за књижевност, уметност и културу, бр.1, Народна библиотека Стефан Првовенчани, Краљево, 2015, 170-175.
Традиција „у кадру“, Локално/Универзално – Студије музике и културе MУСИЦУЛТ’14, ДАКАМ, Истанбул, 2014, 85-97. (о делу И. Бркљачића „Мокрањац“)
Дејство симетрије карактерне варијантности и симетрије пермутације у процесу интеграције циклуса Вињете оп.43а Дејана Деспића, У част професора Дејана Деспића – Зборник радова са Осмог годишњег скупа Катедре за музичку теорију, ФМУ, Београд, 2012, 146-158.

Филип Павличић

наставник за ужу стручну област Музичкa теоријa

Биографија

Рођен сам 04.12.1978. у Подгорици. Факултет музичке уметности у Београду сам уписао школске 1996/7, а дипломирао сам 2003. године, на одсеку за Општу музичку педагогију, са просечном оценом током студија 9,45. Дипломски рад, под називом „Сличности и разлике у хармонском језику клавирских концерата Шумана и Грига“, рађен под менторством проф. Мирјане Живковић, одбранио сам 27.11.2003, са највишом оценом 10.

2004. године сам уписао постдипломске (магистарске) студије на истом одсеку ФМУ, а први део магистарског рада, под називом „Семантичка интеракција у Концерту ин Ф Џорџа Гершвина“, рађеним под менторством доц. Гаруна Малаева одбранио сам у фебруару 2006. године, са највишом оценом 10.

Докторске студије из области музичке теорије уписао сам 2008. године на Факултету музичке уметности, на коме сам ангажован од стране Катедре за теоријске предмете као студент демонтратор.
Прве радове сам излагао у току студија, на презентацијама студентских радова, а учествовао сам на више међународних научних скупова из области музичке теорије.

На Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу (тада истуреном одељењу ФМУ) сам први пут ангажован у другом семестру школске 2001/2. године, као демонстратор на предмету Хармонија са хармонском анализом. Од 2005. године сам стално запослен на ФИЛУМ-у, најпре у звању асистента-сарадника, а затим, од 2009. године, у звању асистента, на предметима Хармонија са хармонском анализом и Анализа музичких стилова.

Секретар Катедре

Тијана Илишевић

Асистент за ужу научну област Музичке теорије

Биографија

Тијана Илишевић је рођена 1988. године у Београду. Основне студије завршава на студијском програму Општа музичка педагогија (2010), након чега диплому стиче на студијском програму Музичка теорија, бранећи мастер рад из предмета Хармонија с хармонском анализом у класи проф. Јелене Михајловић-Марковић (2012). На истом студијском програму брани специјалистички рад у класи проф. Милоша Заткалика (2014). Тренутно је студент докторских студија на студијском програму Музичка теорија. Подручје музичко-теоријског и аналитичког интересовања обухвата питања телеолошких стратегија и наративности у посттоналној музици.

У периоду између 2006. и 2016. године, била је активни члан и солиста женског академског хора Collegium Musicum, са којим је наступала на престижним светским сценама (Stiftung Mozarteum у Салцбургу, Carnegie Hall у Њујорку, Dôme des Invalides и Sénat - Palais du Luxembourg у Паризу). Свој педагошки рад започела је у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду (2010-2016). Тренутно је запослена као асистент на катедри за Музичку теорију.

Александра Ивковић

Асистент за ужу научну област Музичке теорије

E-пошта: ivkovic.aleksandra83@gmail.com
Биографија

Александра Ивковић је дипломиала и специјализирала на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломске студије је завршила на одсеку за Општу музичку педагогију,са дипломским радом из предмета Хармонија са хармонском анализом на тему Хармонски језик у симфонијама Роберта Шумана. Специјализирала је на тему Концепција и значај мелодије у индивидуалном језику Роберта Шумана. Александра Ивковић је учествовала на више међународних и националних научних скупова у организацији Катедре за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, Академије умјетности у Бањој Луци и Факултета уметности у Нишу. Научна активност Александре Ивковић указује на посвећеност истраживањима у области музичке теорије, посебно у области музичке стилистике. Докторске студије је уписала академске 2010/11 године и ради на изради докторске тезе под менторством др Ане Стефановић на тему Мелодија у раном романтизму: теоријски концепти и стваралачке стратегије.