Никола Китановски спада у оне уметнике који потичу са ових простора и који не само што су успели да изграде, већ континурано - више од две и по деценије одржавају импресивну солистичку каријеру у театрима који у оперском свету заузимају посебно место, значај и улогу.

Рођен је у Скопљу – Македонија, где је завршио своје ниже и средње музичко образовање, а дипломирао је и магистрирао соло певање у класи примадоне Бисерке Цвејић на Факултету музичке уметности у Београду.
Почетак његове каријере датира од 1987. г. када је као солиста наступао у готово свим већим центрима Југославије.

Добитник је прве награде на Интернационалном конкурсу за соло певаче „Катја Ричарели“ 1991. г. у Мантови – Италија.
У његовом поседу се налазе и бројна домаћа признања, као и годишња награда (1995.г.) Народног позоришта у Београду за кога га везује 20 - то годишња сарадња и преко 240 наступа у различитим улогама.

У каријери од 25 година на оперском подијуму, Китановски је својим уметничким заслугама, високим нивоом интерпретативности и извођаштва са успехом наступао у оперским кућама у: Риму, Напуљу, Болоњи, Ђенови, Хамбургу, Франкфурту, Штутгарту, Карлсруе, Лиону, Марсеју, Мадриду, Сан Себастиану, Токију, Банкоку, Варшави, Букурешту, као и на фестивалима у Таормини, Торе дел лаго, Аспендосу, Бољшој у Москви, Дубравачким летњим играма, на Охридском лету и БЕМУС -у, где је убедљиво и са лакоћом доносио улоге попут: Отела, Радамеса, Манрика, Каварадосија, Хермана П, Дон Хозеа, Туридуа, Канија, Родолфа, Пинкертона, Маурициа и др.

Од 2004.г., Китановски се бави и педагогијом на ФМУ у Београду.
Китановском је било поверено и двогодишње вођење Оперског студија у Опери Народног позоришта у Београду.

Од 2006. осмишљавањем, организацијом и реализацијом преко 30 концерата пројекта „Пут ка Белканту“ по Србији, пружио је могућност да четрдесетак младих певача, поред стицања драгоценог искуства пред публиком, промовишу уметничку песму и оперску литературу различитих композитора.

Анета Илић је један од водећих вокалних уметника Србије и, уз Ирину Арсикин и Александру Ивановић, наша најистакнутија концертна певачица. Рођена је у Франкфурту на Мајни, а соло певање је студирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класама проф. Бисерке Цвејић и проф. Ирине Арсикин (последипломске студије). Као концертна певачица редовно наступа у Србији и иностранству. Посебно треба истаћи њене концерте у Италији, Холандији (Muziekgebouw, Амстердам), Немачкој, Француској, Шведској, Пољској, Грчкој, Румунији, Словенији и Хрватској, као и у оквиру фестивала БЕМУС, НОМУС, БЕЛЕФ, Contro canto (Рим), Музичко бијенале Загреб и Међународна трибина композитора. Често наступа као солиста са симфонијским и камерним оркестрима, од којих су најзначајнији Београдска филхармонија, Симфонијски оркестар РТС, Ансамбл солиста Минхенске филхармоније, Београдски гудачки оркестар 'Душан Сковран', Гудачи Св. Ђорђа, и Краљевски гудача Св. Ђорђа, а сарађивала је са истакнутим диригентима као што су Леополд Хагер, Давид Porcelijn, Урош Лајовиц, Владимир Крањчевић, Бојан Суђић и Даринка Матић-Маровић. Као солиста са оркестром извела је велики број вокално-инструменталних дела од барока до савремене музике (Вивалди, Бах, Перголези, Хајдн, Моцарт, Гуно, Малер, Форе, Хонегер, Стравински, Пуланк, Бритн, Радић, Жебељан). Ипак, основу концертне делатности Анете Илић чине реситали са клавиром, у сарадњи са пијанистима Дејаном Синадиновићем, Владимиром Стојнићем и Лидијом Станковић. Програми њених реситала чине најрепрезентативнија дела музичког барока, романтизма, импресионизма и музике 20. века. Посебну специфичност уметничке активности Анете Илић чини презентовање српског музичког стваралаштва. Сарадњу са Исидором Жебељан отпочела је још као студент и премијерно је извела неколико њених композиција (међу којима и циклус Руковети). Касније се то интересовање проширило и на музику других српских композитора, у оквиру чега нарочито треба истаћи њене интерпретације вокалних дела Љубице Марић, Сревана Христића, Милоја Милојевића, Дејана Деспића, Душана Радића и Властимира Трајковића. Анета Илић је члан истакнутог камерног ансамбла Donne di Belgrado, са којим такође редовно наступа у земљи и иностранству, и са којим је премијерно извела велики број дела српских композитора писаних за тај ансамбл. Каријеру Анете Илић као оперске уметнице обележавају изванредни наступи у оперским продукцијама у Шведској (Ulriksdals slottsteatar Confidancen, Stokholm), Словенији и Србији (Београдска опера, Опера Мадленијанум, БЕМУС). Њен оперски репертоар обухвата улоге у операма барокних и преткласичних композитора (Перголези, Глук), затим Моцарта, као и композитора 20. века (Orf, Najman, Јевтић). На премијерном извођењу опере Narcis i Eho Ање Ђорђевић (БЕМУС, 2002) певала је улогу Нимфе, а по значају се такође издвајају улога Деспине у Моцартовој опери Cosi fan tutte (Мадленијанум), улога Сузане у опери Фигарова женидба (Народно позориште у Београду, 2010), улога Еуридике у Глуковој опери Орфеј и Еуридика (БЕМУС, 2005), и улога Госпође П. у опери Мајкла Најмана 'The Man Who Mistook His Wife for a Hat' (New Moment ideas campus, Словенија; БИТЕФ, 2001). Лета 2012. године, остварила је улогу Падме у светском премијерном извођењу нове опере Исидоре Жебељан “Две главе и Девојка“ на фестивалу Сеттимана Мусицале Сенесе у Сиени, Италија. Анета Илић је остварила велики број снимака за Радио-телевизију Србије, као и за Холандски државни радио, а неки њени снимци су објављени на компакт-дисковима у продукцији ПГП РТС. Године 2011. снимила је ЦД музике Исидоре Жебељан са Бродски квартетом. Добитница је Награде града Београда за музику и музичко-сценско стваралаштво за 2010. годину, као и награде УМУС за најбољи концерт у сезони 2005. Анета Илић је редовни професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду.

Никола Мијаиловић, оперски певач - баритон, првак Опере Народног позоришта у Београду, редовни професор на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду, уметник светског реномеа и чест гост на многим значајним оперским сценама широм света.

Рођен је у Београду 1973. године. Након завршеног клавирског одсека средње музичке школе Др Војислав Вучковић, студије соло певања на ФМУ уписује у класи своје мајке, примадоне Радмиле Смиљанић. Дипломирао је на Бечком конзерваторијуму а магистрирао на Кертис институту за музику у Филаделфији. Након усавршавања у Опери Бастиља у Паризу и Музичкој академији запада у Санта Барбари, своје певачко образовање заокружује дипломом Миланке Скале 1999. године.

Победник је 5. међународног такмичења Лућано Павароти у Филаделфији 1995., добитник првих награда на такмичењима студената музике СФРЈ у Херцег Новом 1991. Марио Ланца у Филаделфији 1995., као и треће награде на такмичењу Лејла Генчер у Истанбулу 1997. године.

Гостовао је у оперским кућама попут Миланске Скале, Венеције, Вероне, Лас Палмаса, Дрездена, Хановера, Токија, Сеула, Пекинга, Беча, Катаније, Москве и Тел Авива. Његов репертоар обухвата четрдесетак водећих улога баритонског фаха, као што су Риголето, Набуко, Јаго, Евгеније Оњегин, Барон Скарпија и друге.

Рођена у Загребу 1956. након завршене средње школе, уписује Музичку академију у Загребу где 1983. године дипломира у класи проф. Љиљане Молнар- Талајић. Магистарске студије завршава у Београду у класи проф. Бисерке Цвејић.

Још као студенткиња наступа у разним оперским представама ХНК у Загребу, а гостује и у многим градовима бивше Југославије. Први ангажман остварује у СНГ Љубљана, где после низа солистичких улога постиже завидан уметнички ниво. Од 1989. године члан је СНП у Новом Саду, да би 1922. године постала члан Народног позоришта у Београду. Кроз свој дугогодишњи уметнички рад, остварила је безброј сопранских улога, као што су: Мими – Боеми, Татјана – Евгеније Оњегин, Контеса Алмавива- Фигарова женидба, Микаела- Кармен, Ћо Ћо Сан – Мадам Батерфлај, Дездемона – Отело, Елизабета – Дон Карлос, Леонора – Трубадур, Неда – Пајаци, Марзенка- Продана невеста, Аида- Аида, Маргарета- Фауст, Амелија- Бал под маскама, Адриана Лекуврер и друге.

Упоредо са оперским, негује и концертно певање и често наступа са хоровима и оркестрима у делима Баха, Бетовена, Моцарта, Малера, Фореа, Брамса, Перголезија, Рахмањинова, Брукнера, Росинија, Хендла, Хајдна...

Добитница је прве награде на такмичењу соло певања у Ријеци. За улогу Воглинде у Вагнеровом делу – Рајнско злато, под диригентском палицом Ловре Матачића, награђена је, тада, престижном наградом за младе уметнике. За бројне улоге више пута је награђивана позоришним признањима, а у стручним круговима, критици и штампи њено деловање процењено је као изузетно.

Наступала је у многим градовима и културним центрима, као што су: Атина, Софија, Лимасол, Париз, Руан, Дубровник, Ријека...

Од 2008.године запослена је на Факултету музичке уметности у Београду као професор соло певања.

Виолета Панчетовић Радаковић је дипломирала и магистрирала соло певање на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Радмиле Бакочевић. Усавршавала се у Италији код маестра Карла Бергонција ("Accademia Verdiana", Busseto) и маестра Рикарда Серенелија ("Accademia di Canto Domenico Alaleona", Monterubbiano). Њено уметничко деловање обухвата широк дијапазон солистичких реализација. Програм њених реситала обухвата дела од најстаријих мајстора соло песме, преко барока, романтичара, импресиониста, оперских арија и улога, као и музике 20. века. Током своје извођачке каријере, наступала је у свим значајним концертним дворанама и на бројним фестивалима у земљи и иностранству. Као солиста, наступила је са Београдском Филхармонијом, Оркестром опере Народног позоришта у Београду, Оркестром опере Српског народног позоришта у Новом Саду, Оркестром уметничком ансамбла "Станислав Бинички", Филхармонијом младих, Нишким симфонијским оркестром, Мандолинским оркестром града Скопља. Сарађивала је са диригентима: Р. Серенели, Ј. Шаjновић, А Шурев, Б. Суђић, Ђ. Павловић, А. Спасић, З. Митев, Ш. Дамаџић. Ипак, основу концертне делатности Виолете Панчетовић Радаковић чине реситали са клавиром у сарадњи са пијанистима Владимиром Глигорићем, Аном Аћимовић, Јеленом Ђајић, Зорком Миливојевић и другима. Захваљујући сталном раду и критеријумима којима се руководи, њени домети су достигли ниво уметничког остварења која наилазе на признања код стручњака и публике. Остварила је трајне снимке за потребе РТС-а и добитник је признања за изузетна остварења на пољу уметничке педагогије. Поред концертне делатности бави се и педагошким радом као ванредни професор на Катедри за соло певање на Факултету музичке уметности у Београду. Њени студенти су добитници многих награда на домаћим, међународним и интернационалним такмичењима.

Бисерка Цвејић на сцени је дебитовала 1950. Њена прва већа улога била је Шарлота у опери Вертер (1954). У наредној улози, Еболи у опери Дон Карлос, постиже велики успех.

Са Београдском опером одлази у Беч 1961, где учествује у снимању опере Рат и мир Сергеја Прокофјева. На аудицији у Бечу пева сцену у судници из Аиде и арију Еболи. После шест месеци добија позив Бечке државне опере да замени Ђулијету Симионато. Доживела је велики успех на сцени ове оперске куће. Ангажовао ју је Херберт фон Карајан, а њихова сарадња трајаће до 1979. У Бечкој државној опери наступала је двадесет година као водећи мецосопран. Тумачила је 25 улога и имала око 370 наступа.

На њеном гостовању у Сплиту дириговао је Курт Адлер из Метрополитен опере. Позвана је да гостује у Метрополитену, и са овом кућом сарађује од 1961. до 1968. године. Следе гостовања у Минхену, Берлину, Барселони, Напуљу, Верони, Москви, Лондону, Токију, Буенос Ајресу... У Миланској скали дебитује јануара 1970. улогом Далиле у опери Самсон и Далила. Њене најважније улоге биле су: Кармен, Амнерис, Еболи, Ацучена, Брангене, Фрицка и Далила.

Бисерка Цвејић је била позната још као ораторијумски певач и тумач соло песме. Критичари је описују као вердијевски мецосопран, суверен певач, уједначеног младалачки свежег гласа. Њене интерпретације се описују као префињене.

Са оперске позорнице повлачи се у пуној снази 1978. године. Укупно је остварила 77 мецосопранских улога у скоро 1.800 представа на сценама широм света. Наредних двадесет година радила је као педагог, односно професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду, а касније и на Уметничкој академији у Новом Саду. Највише француско одликовање, Легија части, додељено јој је 2001. године. Тренутно је ангажована као професор емеритус на Факултету музичке уметности.

Радмила Бакочевић имала је значајну међународну каријеру која је почела 1955. године и која се завршила са њеним пензионисањем са сцене 2004. године. Током своје каријере певала је у готово свим важним оперским кућама широм света, укључујући извођења широм Европе, Северне Америке и Јужне Америке. Учврстила је дугогодишње партнерство током своје каријере са две оперске куће, а то су: Народно позориште у Београду и Бечка државна опера.

Професорка Бакочевић је певала широк репертоар који је обухватао дела од 17. преко 20. века. Посебно је добро приказивала Пучинијеве и Вердијеве хероине, а веома су поштоване и њене улоге у операма Рихарда Штрауса и Рихарда Вагнера. Такође је певала и у бројним операма од руских и чешких композитора као што су Николај Римски-Корсаков, Сметана, и Чајковски. Занимљиво, певала је само две улоге на француском, Жулијету у Жак Офенбаховој Les Contes d'Hoffmann и Маргариту у Шарл Гуноовом Фаусту. Имала је доста прилагодљив гласа па је могла да пева дела композитора као што су Винченцо Белини и Гаетано Доницети.

Након пензионисања са сцене, Радмила Бакочевић је радила као професор певања на неколико универзитета. Тренутно је члан Музичке академије на Универзитету уметности у Београду где је и радила као ректор од 1998. до 2000. године. На Факултету музичке уметности је ангажована као професор емеритус.

Катарина Јовановић важи за један од најлепших и најекспресивнијих гласова на оперским и концертним подијумима Европе, са каријером која траје већ скоро двадесет година.

Дипломирала и магистрирала у Београду и усавршавала се у Лондону на чувеној Гилдхол школи за музику. Студирала је певање код Ирине Арсикин, Рудолфа Пирнеја, Џенис Чепман, Џенин Реис. Похађала је мајсторске радионице Томаса Квастхофа и Дмиртија Хворостовског. Учила је и од Грејема Џонсона и Дитриха Фишера Дискауа.

Тумачила је Виолету Валери, Татјану, Лину (Стифелио), Леонору (Трубадур), Норму, Маргарету, Мими, Аиду, Амелију (Бал под маскама), Дона Ану, Вителију, Грофица Алмавива, Електра (Идоменео), Мадалена (Андреа Шеније) итд.

Наступала у концертним дворанама, оперским сценама и на фестивалима од Београда до Оранжа, Лондона до Бризбејна, Париза до Чикага, Берлина до Пераладе.

Сарађивала је са уметницима као што су Дејвис, Елдер, Ешенбах, Ростропович, Вишњевскаја, Доминго, Казадесус, Мерсије, Радуловић, Маноф, Дукро, Фонтен, Боуман, Мула, Раимонди, Синадиновић, Кинка…

Снимала је за Бибиси, Франс 2 и 3, АРТЕ, Мецо итд.
2000. године Катарина Јовановић је снимила цд са пијанистом Бруном Фонтеном и кларинетистом Флораном Еоом за Трансарт Лајв.
Следећи диск снимила је 2011. за Наксос са Жан Клодом Казадесусом и Националним оркестром из Лила. Овај снимак Бизеових дела је изабран за цд месеца часописа Грамофон. Био је и на годишњој листи најбољих снимака Бибиси магазина.

Катарина Јовановић је била уметничка директорка Опере Народног позоришта у Београду. Ванредни професор је на Факултету музичке уметности у Београду, где предаје соло певање.
Добитница је Гранприја (прве награде) и награде публике на такмичењу Монтсерат Кабаље, Награде за најбољег младог уметника УМУС-а итд. Такође је била финалиста такмичења ОПЕРАЛИА у Вашингтону.

Катарина Јовановић је два пута номинована за најважнију француску музичку награду Виктоар де ла музик.

Од маја 2013. године, Катарина Јовановић је носилац ордена Витеза уметности и књижевности француске владе (Chevalier des Arts et des Lettres).

Мр Ивана Стоковић рођена је у Београду. Дипломирала је клавир(1992) са највишом оценом на београдском факултету музичке уметности у класи проф. Арбо Валдме.
Још као студент радила је као демонстратор на предметима Камерна музика и Оперски студио у класама професора А. Ивановић и С.Турлакова. На београдском факултету музичке уметности магистрирала је клавир са највишом оценом у класи З.Димитријевић, а потом специјализирала двогодишње студије из камерне музике у класи проф.О.Ђурђевић.

У периоду од 2001.до 2004. добитница је четири стипендије АЕСИ које додељује Министарство Шпаније за последипломске студије клавира и камерне музике на престижном Реал Консерваторио Супериор у Мадриду.
Добитница је стипендије из фондације Исак Албенис (Мадрид) за дигиталну обраду аудиовизуелних снимака музичких догађања.
Koнзерваторијум Зурбаран у Мадриду јој је доделио почасну ленту за уметники допринос.
Похађала је бројне курсеве реномираних педагога у земљи и иностранству.
Стекла је награде и признања од којих се издвајају: Награда из Фонда ''Радмила Ђорђевић'' за најбољег пијанисту у раду са певачима, награда за клавирског сарадника на такмичењу ''Никола Цвејић'' у раду са студентима певања.
Одржала је концерте као солиста ,камерни музичар и клавирски сарадник у земљи и иностранству посвећеним музици различитих аутора и народа. Затим, на хуманитарним вечерима, фестивалима(БЕМУС), међународном такмичењу Jeunesse Musicale, Мемориал Емил Хаек, Лемек, Епта , итд.

Одржала је солистичке концерте у Београду, Крагујевцу, Новом саду, Сарајеву, Мадриду, Толеду, Албарасину, Трес кантосу, Љеиди ( Каталонија). Успешно је сарађивала са Ескуела Супериор де канто у Мадриду у класи проф. Терезе Турне.
Од 1993. ради на београдском факултету музичке уметности као клавирски сарадник . Нарочито треба истаћи њену дугогодишњу сарадњу у класи проф.
А.Ивановић на Катедри за соло певање где је била незаобилазни сарадник на свим манифестацијама.
Унапређење у звање вишег уметничког сарадника стиче 1998.
Од 2009. до данас ради као виши уметнички сарадник на предмету Оперски студио.
Снимала је за радио и телевизију.

Др ум. Татјана Дробни је дипломирала клавирски одсек у класи проф. Даринке Михајловић и стекла специјализацију из камерне музике на Факултету музичке уметности у Београду, у класи проф. Оливере Ђурђевић. Била је дугогишњи корепетитор и професор камерне музике у музичкој школи „Јосип Славенски” у Београду, а на Факултету музичке уметности у својству уметничког сарадника на Катедри за соло певање ради од 2004. године. Тренутно је у звању вишег уметничког сарадника.

Наступала је на бројним концертима у земљи и иностранству (Чешка република, Аустрија, Црна Гора, БиХ, Пољска), остварила низ трајних снимака за радио и телевизију и учествовала као клавирски сарадник и предавач на курсевима и семинарима у земљи и иностранству. Дужи низ година била је ангажована као клавирски сарадник на Академији лепих уметности и у средњој музичкој школи Мокрањац, као и у средњој музичкој школи „Јосип Славенски“. Године 2006. је била додатно ангажована на предмету Оперски студио као уметнички сарадник.

Др ум. Татјана Дробни пружила је допринос и у другим пољима уже везаним за музику, објавивши као аутор, коаутор и илустратор, велики број уџбеника и приручника намењених настави солфеђа, музичке културе и теорије музике.

Докторски уметнички пројекат из камерне музике одбранила је 2015. године у класи проф. Људмиле Грос-Поповић, са темом „Утицај транспозиције на интерпретацију немачког лида са аспекта клавирске сарадње“.

ЗОРКА МИЛИВОЈЕВИЋ је школовање започела у Музичкој школи «Мокрањац» у Београду у класи проф. Бојане Ђајић. Током школовања освојила је низ награда на такмичењима и наступала je на репрезентативним концертима најбољих ученика своје генерације. Такође је снимила низ трајних снимака за Радио Београд.

Студије клавира је завршила са највишом оценом у класи Проф. Арба Валдме и Лидије Станковић. Током студија се усавршавала и код професора Павлине Доковске, на Маннес Университy у Њујорку .

Магистарске студије ја завршила 2001. Године у класи проф. Срђана Грбића. Специјалистичке студије је завршила је на Катедри за камерну музику, где је уписала и докторске студије.
Од 1996. упоредо са солистичким наступима и студијама започиње и педагошки рад, у музичким школама «Вучковић», «Славенски» и «Мокрањац».
Ученици Зорке Миливојевић су остварили запажене резултате на такмичењима и наступали су на бројним концертима.
Као камерни музичар, Зорка Миливојевић је у сезони 2002/03 са виолинистом Вилијем Фердинандијем остварила серију концерата изводећи најзначајнија дела писана за виолину и клавир.

Од 2006. Године ради као уметнички, а затим и као виши уметнички сарадник на Факултету музичких уметности на катедри за соло певање где сарађује са професором Николом Мијаиловићем и професором Катарином Јовановић. Августа 2012. године сарађивала је са професором Катарином Јовановић на мастер класу у Александровцу у оквиру фестивала «КозАрт»

Владимир Глигорић је рођен 1979. године у Београду. Завршио је музичку школу Мокрањац у класи Тијане Димитријевић. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду у класи Јокут Михаиловић, а магистрирао и докторирао у класи Александра Сердара. Кратко се усавршавао на Конзерваторијуму за музику у Женеви (Швајцарска), у класи Елизабете Атанасове.

Лауреат је Међународног пијанистичког такмичења У спомен на Емила Гиљелса у Одеси (Украјина, 2010), као и финалиста такмичења Музичке омладине у Београду (2009) и Безендорфер и Шимел у Финиксу - Аризона (САД, 2011), на ком је награђен за најбоље извођење виртуозног дела. Добитник је годишње награде Удружења музичких уметника Србије за најбољег младог уметника у 2009. години и специјализованог часописа Музика Класика за најбољег младог уметника у 2010. години.

Одржао је бројне реситале у градовима Србије, као и у неколико европских градова. Учествовао је на фестивалима Октох, Чело фест, Мермер и звуци, Међународна трибина композитора, ELECTE, БУНТ и КоМА у Србији, Хварско љето и Muzički biennale Zagreb у Хрватској, Nuovi Spazi Musicali у Италији и на фестивалу Балкан форум у Бугарској.

Наступао је са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије, Београдским гудачким оркестром Душан Сковран, оркестром Камерата Сербика, Разградском филхармонијом, Филхармонијом Одесе, под управом Бојана Суђића, Биљане Радовановић, Владимира Крањчевића, Драгомира Ненова, Хобарта Ерла и Александра Вокера.
Снимио је диск са делима српских савремених композитора у издању ФМУ, а са разним извођачима и диск са клавирском музиком Василија Мокрањца у издању САНУ/МАСКОМ. Снимао је и за потребе Радио-телевизије Србије.

Миливоје Вељић (1983) је дипломирао на Катедри за клавир, докторирао на Катедри за камерну музику, а запослен је, у звању вишег уметничког сарадника, на Катедри за соло певање Факултета музичке уметности у Београду. Добитник је награде Факултета из Фонда Јелене Павловић за најбољег дипломца Катедре за клавир.

Са Музичком продукцијом Радио телевизије Србије и Народним позориштем у Београду сарађивао је у више наврата. Био је ангажован као официјелни пијаниста на међународном такмичењу Музичке омладине Београда, на такмичењу „Лазар Јовановић“ у Београду и на фестивалу Обзорја на Тиси у Новом Бечеју.

Активно учествује у циклусу концерата „Пут ка Белканту“ професора Николе Китановског, у оквиру којег је са студентима наступио у више од двадесет градова земље.

Члан је УМУС-а (Удружење музичких уметника Србије) и МОТО-а (Музичко оперско театарска организација).

Валентина Костандиновић завршила је средњу музичку школу у Београду, класа проф. Злате Попарић. После треће године средње школе уписала је Факултет музичке уметности у Београду, где је дипломирала у класи проф. Нинослава Живковића. Прву годину последипломских студија завршила је у класи проф. Лидије Станковић, а магистрирала у класи проф. Дејана Синадиновића. У току школовања освојила је више награда: прво место на Републичком такмичењу ученика и студената музике, прво место на Савезном такмичењу у Сарајеву, друго место на такмичењу у Новом Саду 1992. године. Усавршавала се на мајсторским курсевима код Сијавуша Гаџијева, Арбо Валдме, Дмитрија Башкирова,у Москви код Виктора Љадова, асистента Татјане Николајеве.

Као солиста снимала је за ТВ Београд, Нови Сад, Скопље и Ниш. Одржала је циклус концерата по градовима Србије 1995. године, организација Југоконцерта. Свирала је концерте у организацији Алијансе Југославија ~Француска и Шпанском културном центру. Као део магистарског рада премијерно је извела дело "Гојескас" Енрике Гранадоса. Наступала је на концерту у организацији подунавских земаља са гудачима Светог Ђорђа и пијанистом Дејаном Синадиновићем. 2009. наступила је на манифестацији поводом објављивања сабраних дела Иве Андрића на чешком језику, у Градској кући у Прагу. 2012. изводи Бородинов квинтет на фестивалу Италија~Русија у базилици Сан Антонио, Тито, Италија.

Као клавирски сарадник ради од 2001. године са класама гудача, дувача, певача и доприноси освајању више од педесет награда, од тога тридесет првих, на фестивалима, републичким и међународним такмичењима и остварује бројне наступе широм Србије.

Од 2008. ради као уметнички сарадник и пијаниста у Оперском студију на Факултету музичке уметности у Београду где учествује у припреми и извођењу опера: Фигарова женидба В. Амадеус Моцарта, режија проф. Гордан Драговић, опери Сестра Анђелика (велика сцена) Ђ.Пучини,режија проф.Факултета драмских уметности Даријан Михајловић, На уранку С. Бинички, режија проф. Даријан Михајловић, Слепи миш Ј.Штраус, режија Владан Ђурковић, које су са великим успехом извођене на многим београдским сценама као и на фестивалима Стеријино позорје (Н.Сад), Дани Београда, Белеф итд.

OБРAЗOВAНJE:
- 2002-2007: oснoвнe студиje клавира (проф. Дејан Стошића) ФMУ, Бeoгрaд
- 2007-2009: спeциjaлистичкe студиje кaмeрнe музикe (прoф. Jaснa Tуцoвић) ФMУ, Бeoгрaд
- 2009-2013: дoктoрскe умeтничкe студиje кaмeрнe музикe (прoф. Зoрицa Ћeткoвић) ФMУ, Бeoгрaд
- 2013-2015: Интeрнaциoнaлнa Oпeрскa Aкaдeмиja, Гeнт, Бeлгиja

РAДНO ИСКУСTВO:
oбрaзoвaњe:
- 2011-дaнaс: Умeтнички сaрaдник, кaтeдрa зa сoлo пeвaњe ФMУ, Бeoгрaд
- Гoстуjући прeдaвaч , курс SoundWorlds, кaтeдрa ArtScience нa Крaљeвскoм кoнзeрвaтoриjуму у Хaгу, Хoлaндиja
- 2007-2011: Кoрeпeтитoр, oдсeк зa сoлo пeвaњe MШ „Moкрaњaц“ , Бeoгрaд

oпeрскe прoдукциje:
- Maдaлeнa, (С. Прoкoфjeв), диригeнт, кoрeпeтитoр, Руски Дoм, Бeoгрaд, 2016
- Људски Глaс (Ф. Пулaнк), извoђaч, Битeф тeaтaр, Бeoгрaд, 2015/16
- Зaнeтo (П. Maскaњи), извoђaч, Скaлa, Гeнт, 2015
- (a)Maнтис Рeлигиoзa (M.Илић), кoмпoзитoр, кo-либрeтистa, извoђaч, прoдуцeнт, ИOA, Гeнт, 2015
- Пeпeљугин сaн (Ђ. Рoсини/M.Илић), кoмпoзитoр, aрaнжeр, извoђaч, De Vlaamse Opera, Гeнт/Aнтвeрпeн, 2014/15
- Буђeњe прoлeћa (Б. Meрниe), кoрeпeтитoр, ИOA, Гeнт, 2015
- Дaфнe (Р. Штрaус), кoрeпeтитoр, La Monnaie/De Munt , Брисeл, 2014
- Дoн Ђoвaни (В.A. Moцaрт), кoрeпeтитoр, Зoмeрoпeрa Aлдeн Биeсeн, 2014

oфициjeлни кoрeпeтитoр:
- Интeрнaциoнaлнo тaкмичeњу Mузичкe Oмлaдинe зa сoлo пeвaчe, Бeoгрaд, 2013
- Majстoрскe рaдиoницe Maриjaнe Mиjaнoвић (кoнтрa-aлт), Бeoгрaд, 2010, 2011, 2013

MAJСTOРСКE РAДИOНИЦE и ДOДATНO OБРAЗOВAЊE (избoр):
- Нaтaли Дeсej, Гeнт, 2015
- Дитрих Хeншeл, Гeнт, 2014
- Рeнe Jaкoбс, Гeнт, 2014
- Шaрлoт Maрхиoнo, Гeнт, 2014
- Ги Joстeн, Гeнт, 2013/2014
- Интeрнaциoнaлнa Лeтњa Aкaдeмиja Фaкултeтa зa Mузику и Извoђaчкe Умeтнoсти Бeч, 2013
- Нaпрeднe дoдиплoмскe студиje, Бeoгрaдскa oтвoрeнa шкoлa, 2005-2006

НAГРAДE:
-Награда факултета из фонда Олге Михаиловић
-Нaгрaдa фaкултeтa из фонда Слободнаке Милошевић – Савић
- Лауреат такмичења Даворин Јенко у категорији клавирског дуа, Бeoгрaд, 2009
- Специјалне наградa Шуман и друге награде, Подијум младих талената, Београд, 2006

JEЗИЦИ:
eнглeски, шпaнски, фрaнцуски, хoлaндски

зa свe oстaлe инфoрмaциje пoсeтитe:
www.milicailic.net
www.facebook.com/milicailicmusic