Факултет Музичке уметности Универзитет Уметности у Београду

Faculty of Music University of Arts in Belgrade

Музиколошка мрежа / Музикологија у мрежи

Зборник студентских радова, св. 5/2014

Садржај и Предговор

Ана Ђорђевић. „Национални” стилови у Баховим француским и енглеским свитама

Стефан Савић. Синтеза стваралаштва Јохана Себастијана Баха сагледана кроз Мису у ха-молу BWV 232 са посебним освртом на оркестрацију и инструментацију у ставу Глорија

Оливера Ђуричић. „Доба дана” – музичко приказивање и конвенције XVIII века

Јана Димитријевић. У потрази за значењима Реквијема Волфганга Амадеуса Моцарта

Никола Пејчиновић. Тоналитет патоса у Моцартовим и Бетовеновим сонатама за клавир – це-мол

Вања Спасић. Оперска естетика П. И. Чајковског у односу на естетику Петорице и Вагнера

Радош Митровић. Мартин Хајдегер/Џон Кејџ: однос према уметности као себе-у-дело-постављања истине

Бранко Жујковић. „Ораторио профано” Душана Радића са становишта теорије синтезијске уметности Владана Радовановића

Бојана Радовановић. Ране симфоније Карла Штамица кроз призму стилских преламања у другој половини XVIII века

Снежана Цвијановић. Цитати у Хајдновим „Лондонским симфонијама”: извори третман

Дина Војводић. Однос класицизма и романтизма. Шубертова Четврта и Пета симфонија

Марија Вељковић. Симфонија „са оргуљама” Камија Сен-Санса као репрезент симфонијске музике у Француској у другој половини XIX века

Милица Лазаревић. Смисао драматургије на макро- и микроплану Друге симфоније Густава Малера: херменеутички нивои

Неда Колић. Представе појаца на српским средњовековних споменицима

Александра Јовановић. Бетовен као Прометеј?

Мина Шуковић. Берлиозова „Фантастична симфонија” као пример антихеројске симфоније

Мина Божанић. Репрезентација женског лика у Бартоковим музичко-сценским делима (опери „Замак Плавобрадог” и балетима „Дрвени принц” и „Чудесни мандарин”)

Катарина Митић. Соната за флауту, виолу и харфу Клода Дебисија – однос према прошлости, третман инструмената и функција боје

Бојана Гавриловић. Ритуал у „Макамби” Срђана Хофмана

Татјана Поповић. Моцарт и „Mozart…Luster…Lustik” Ирене Поповић

Љубица Поповић. Манифестација оријентализма и егзотицизма у периоду „fin de siècle”-а на примеру Дебисијевих „Пагода”

Јована Петровић. Родни идентитет женског лика у опери „Воцек” Албана Берга

Адриана Сабо. Друго за другог – џез музика и Даријус Мијо

Милош Браловић. Формирање науке о музици у написима Аристоксена из Тарента

Маријана Дујовић. Рецепција делатности Станислава Биничког

Ива Радуловић. Музичке манифестације на сцени Коларчеве задужбине у Београду за време Другог светског рата (1941–1944)

Ђурђевић. Поетика извођаштва Иве Погорелића на примеру Шесте сонате Сергеја Прокофјева