Факултет Музичке уметности

Историјат

Факултет музичке уметности, Универзитета уметности у Београду, основан је под именом Музичка академија и Средња музичка школа указом тадашњег Министарства просвете, донетим 31. марта 1937. године. Датумом почетка рада институције сматра се 21. новембар исте године, када је уприличена свечаност отварања и освећења. Утемељењем ове установе, као државне институције највишег ранга, први пут је у националним оквирима заокружен систем комплетног музичког школовања.

Постављање основа будућег рада институције поверено је стручној комисији, коју су чинили композитор и музиколог Коста Манојловић, први ректор Академије, композитор и диригент Стеван Христић, као и виолиниста и композитор Петар Стојановић. За административног директора постављен је композитор и диригент Јован Бандур. Они су израдили наставне планове и програме за студије на седам одсека: Композицију и Дириговање, Соло певање, Клавир, Виолину, Виолончело, Позоришну уметност, као и за Одсек за наставнике музике. Осим поменутих професора Музичке академије и Средње музичке школе, између осталих, ангажовани су били и: Ћирил Личар, Емил Хајек, Јелица Крстић, Марија Михајловић, Јелка Стаматовић, Предраг Милошевић, Олга Михаиловић, Живорад Грбић, Јосип Славенски, Миодраг Васиљевић, Јован Мокрањац, Миленко Живковић,  Драгутин Чолић, Станојло Рајичић, Раша Плаовић, Лујо Давичо и други.

Од почетка рада, Музичка академија са Средњом музичком школом имала је обезбеђене почетне материјалне услове – зграду, библиотеку и музичке инструменте. Посебно је импресиван податак да је у првој години рада Библиотека располагала фондом од преко 7 хиљада публикација прикупљених донацијама. Међу дародавцима били су Француска, Турска, Естонија, Велика Британија, Конгресна библиотека из Вашингтона (САД), Московски савез композитора (СССР) и бројне установе из целе тадашње Југославије. Најзначајнију донацију дао је Бриселски комитет (Белгија). Прилог је садржао 4902, како је забележено „пажљиво сакупљена и одабрана дела”.

У јесен 1937. године, на Музичку академију је уписана прва генерација, која је бројила укупно 39 студената. Истовремено су Средњу школу похађала 103 ђака на одсецима за Соло певање, Инструменте (Клавир, Виолина, Виолончело, Контрабас, Флаута, Кларинет, Фагот, Хорна, Труба, Тромбон), Теоријске предмете и за Балет.

Прве године рада Академије обележене су постепеним повећањем броја студената (83 у школској 1939/40. години) и наставника (27 у истој години). Такође, одржани су и први јавни концерти студената. Но, већ на самом почетку, тај узлет је прекинут. Априлски рат 1941. године обуставио је наставу. Првих дванаест дипломаца свој завршни испит је обавило у окупираној земљи, са значајним закашњењем услед бомбардовања Београда. Током ратних година Музичка академија формално није прекинула са радом, иако је зграда била оштећена бомбардовањем, није било огрева, поједини наставници су били у заробљеништву или их је прогањала окупаторска власт, а студенти су одвођени на присилни рад. Стога је задатак тадашњих ректора Академије, Петра Коњовића и, затим, Стевана Христића да организују минимум постојања и активности – био врло сложен. Услови за рад су се непрекидно погоршавали, тако да у школској 1943/44. ниједан студент није дипломирао, а редовна настава била је онемогућена све до марта 1945. године. Тада је, у ослобођеном Београду, још пре завршетка Другог светског рата, обновљена делатност Музичке академије.

После 1945. године, одлуком Повереништва просвете извршена је прва од бројних реформи организационе структуре Музичке академије. Укинути су Позоришни и, привремено, до 1946. године и Наставнички одсек, нижи разреди средње школе прикључени су Припремној школи, а трајање виших разреда продужено је на 7 година. У то време Музичка академија организовала је наставу на шест одсека ̶ Композиција и Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти и Харфа, Дувачки инструменти и Балет. Наставнички колегијум бројао је 57 чланова. На челу Музичке академије био је Петар Коњовић и посебни напори улагани су у решавање просторних проблема. Нова организациона структура школе показала се неподесном, те су 1948. године, у договору са другим сродним институцијама у Југославији (у Загребу и Љубљани), сачињени нови наставни планови, са поновним раздвајањем средњег (четворогодишњег) и високог образовања (у трајању од четири или пет година, у зависности од одсека).

Нова организација музичког школовања, са специфичним административним јединством средње и високе школе, међутим, није одговарала општем школском систему. Због тога је 1955. године поново дошло до промена: административно су раздвојене Средња музичка школа Јосип Славенски и Музичка академија. Недуго потом, Музичка Академија се прикључила асоцијацији високих уметничких школа, те је тако 1957. године, у време када је прослављана двадесетогодишњица постојања првих високих уметничких школа, основана Уметничка академија – будући Универзитет уметности у Београду.

Број уписаних студената је у првим послератним годинама значајно варирао. Школске 1946/47. године број је достигао 268, да би 1948/49. године опао на 162 студента. Мада се у рад Музичке академије укључио већи број нових наставника, осећао се недостатак адекватног кадра. Као најзначајније промене у послератним годинама могу се издвојити оне које се односе на увођење појединих дувачких инструмената у наставни план (од 1959. године флауте, кларинета и фагота, од 1960/61. обое и трубе, од 1961/62. хорне и тромбона). Тиме је на Музичкој академији започела делатност Катедре за дувачке инструменте. Значајан тренутак био је и оснивање Катедре за историју музике и музички фолклор 1948. године. Тако, под окриљем Академије почиње изучавање југословенске и светске музичке историје, а нов импулс добијају и истраживања нашег богатог фолклорног наслеђа. Са променама статута које наступају због Закона о високом школству из 1963. године отворена је могућност избора оргуља као главног предмета на Клавирском одсеку, а уведене су и студије контрабаса.

Последипломске студије на Музичкој академији уведене су 1957. године и тиме је створена могућност да најбољи студенти наставе усавршавање стицањем магистеријума уметности и магистеријума наука. Развој институције огледао се и у даљем повећању броја наставника и студената, те у отварању нових одсека и одељења наставе првог степена студија у Новом Саду и Нишу, 1962. године. Овим су постављени темељи за развој високог музичког школовања у другим значајним културним центрима земље. Систем степенасте наставе (више и високо музичко образовање) је, на изричите захтеве студената, укинуто 1975. године.

Музичка академија је 1973. године променила име у Факултет музичке уметности, а дотадашња Уметничка академија је добила статус самосталног београдског Универзитета уметности (уз Факултет музичке  уметности, ту су још и Факултет ликовних уметности, Факултет драмских уметности и Факултет примењених уметности и дизајна).

Настава је тада на Факултету организована на осам одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир и Харфа, Гудачки инструменти, Дувачки инструменти, Историја музике и музички фолклор (касније Музикологија и Етномузикологија), Теоријски одсек (касније Општа музичка педагогија). Временом је повећаван и број музичких инструмената као главних предмета и то отварањем класа оргуља, гитаре, чембала, удараљки, као и камерне музике. Нови квалитет студија дувачких инструмената остварен је увођењем могућности за упознавање са бројним сродним инструментима (пиколо флаутом, алт флаутом, ес кларинетом, бас кларинетом, енглеским рогом, контрафаготом, алт тромбоном), док је туба уведена као главни предмет. Чување фолклорне и уметничке грађе у нашој земљи преузео је Фоно-архив, основан у склопу тадашње Катедре за музикологију и етномузикологију. Од 1985. године на Факултету постоји могућност стицања степена доктора наука из области музикологије, етномузикологије и музичке педагогије. На Катедри за композицију настава је осавремењена отварањем електронског студија. У Крагујевцу је од 1998/99. године започело рад истурено одељење Факултета, које од школске 2002/03. прераста у самосталан Филолошко-уметнички факултет.

Посебну вредност има импозантан библиотечки фонд Факултета који има преко 110.000 наслова књижне грађе, часописа, нота, грамофонских плоча и компакт дискова, што ову библиотеку чини најзначајнијом и највећом музичком библиотеком у земљи и региону.

У раду Факултета важну улогу добила је делатност студентских ансамбала – Симфонијског оркестра и Мешовитог хора, као и низа камерних ансамбала, међу којима су најзначајнији Гудачки камерни оркестар, који је по свом оснивачу и првом диригенту понео име Душан Сковран (основан 1965. године) и Академски хор Collegium musicum (основан 1971. године). Запажена је и делатност Оперског студија факултета. На Факултету делује и самостални професионални симфонијски оркестар Camerata Serbica (основан 2004. године).

Поред наставне, уметничка и научна активност студената и наставника чини битан саставни део свакодневног рада, што посебно доприноси побољшању квалитета студија и све већој афирмацији делатности Факултета музичке уметности. Ова делатност има и своју интернационалну димензију, јер студенти Факултета са успехом наступају и добијају награде на водећим светским уметничким такмичењима, као што и учествују на међународним научним и стручним скуповима. Године 2004. студенти са Одсека за Композицију покренули су фестивал КоМА у циљу промоције опуса младих аутора.

Важне активности Факултета музичке уметности током претходне три деценије су научно-истраживачки пројекти у области науке о музичкој уметности. Значајна научна истраживања презентују се на научним скуповима и у научним публикацијама, у земљи и иностранству. Од 1998. године перманентно се организује Педагошки форум сценских уметности, док се од 2003. године бијенално одржава годишњи скуп Музичка теорија и анализа.

У последњој деценији, настава на Основним академским студијама на Факултету музичке уметности организована је у оквиру 12 одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти (виолина, виола, виолончело, контрабас), Дувачки инструменти (флаута, обоа, кларинет, фагот, хорна, труба, тромбон, туба), Музикологија, Музичка педагогија, Музичка теорија, Полиинструментални одсек (чембало, харфа, оргуље, гитара, удараљке), Етномузикологија и етнокореологија, а од 2012/13. године и Одсек за џез и популарну музику.

На Мастер академским студијама, уз већ поменуте одсеке, настава се изводи и на Одсеку за камерну музику. Од школске 2020/21. године уведена су два нова мастер студијска програма: Музичка режија и Примењена истраживања у музици.

Специјалистичке академске студије обухватају следеће одсеке: Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачке инструменте, Дувачке инструменте, Камерну музику, Полиинстру-ментални одсек и Музичку теорију.

Докторске академске студије организоване су на 12 одсека: Композиција, Дириговање, Соло певање, Клавир, Гудачки инструменти, Дувачки инструменти, Музикологија, Музичка педагогија, Музичка теорија, Полиинструментални одсек, Етномузикологија и етнокореологија и Камерна музика.

Настава на Факултету је индивидуална и групна, а од 2006/2007. академске године, организација студија Факултета музичке уметности прилагођенима је стандардима Болоњске конвенције.

Факултет музичке уметности je 2019. године успешно прошао процедуру екстерне институционалне евалуације MusiQuE (Music Quality Enhancement), чланице Европске асоцијације за обезбеђење квалитета у високом образовању (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) и Европског регистра за обезбеђење квалитета у високом образовању (European Quality Assurance Register – EQAR), чиме је постао једина високошколска институција у земљи и региону позитивно евалуирана од стране MusiQuE, потврђујући, на тај начин, висок степен усаглашености са европским стандардима високошколског музичког образовања.