Предмет
Наставници на часовима предавања
др Тијана Поповић-Млађеновић, редовни професор
Услов
Нема посебних услова.
Исход
По завршетку наставе из предмета, од студента се очекује: (1) да овлада различитим приступима фантазијском и баладном феномену у музици; (2) да овлада интердисциплинарном методом анализе, тумачења и интерпретације "музичке фантастике" и" музичке наративности"; (3) да буде способан за теоријску, историјско-аналитичку и критичку проблематизацију.
Циљ
Упознавање студената са феноменом музичке фантазије и баладе, функцијом фантазијског и баладног принципа и простором фантастике и наративности у музици из визуре теорије стваралаштва, психологије уметности, естетике, наратологије, теоријске психоанализе, антропологије и историје музике; увођење студената у интердисциплинарно поље анализе фантазијског и баладног у музици.
Садржај теоријске наставе
Студенти се током теоријске наставе на предмету упознају са најважнијим теоријским приступима фантазијском и баладном принципу у музичком (уметничком) стварању у широком дијапазону од: психоаналитичких теорија Фројда, Адлера и Јунга до Лакана и Мајкла Адамса; преко студија из психологије уметности Предрага Огњеновића; "епохе естетике" Данка Грлића; теорије стваралаштва Милоша Илића; или, покушаја заснивања једне филозофије имагинарног, то јест," трансценденталне фантастике" Жилбера Дирана; питања ипсеитета, живе метафоре, приче и временског искуства Пола Рикера; правила уметности Пјера Бурдијеа; до филозофије "несвесних процеса" Гордона Глобуса и Ремоа Бодеија; као и психолошког и психоаналитичког приступа музици као путу који могуће амблематизује оно несвесно самог бића у теоријама Ентонија Стора и Мишела Имбертија. Истовремено, наведени теоријски приступи сагледавају се у области музичке фантазије и баладе кроз историју музике од средњег века до данашњих дана. Теме: 1-2. Балада и њена музичка протонаративна чаура; 3-4. Исприповедано време и време приповедања, приказано и приказивачко, прича и дискурс, дијегетско и миметичко, темпорална дистанца и перформативност; 5-6. Балада и стварање, обликовање, тумачење и доживљавање (западноевропског) музичког времена; 7. Средњи век: балада у музици; 8. Ренесанса и 17. век: балада и баладни принцип у музици; 9. 18. век: балада и баладни принцип у музици; 10. 19. век: балада и баладни принцип у музици; 11. 20. век: фантазијски и баладни принцип у музици; 12. Рефигурација и хетероглосе музичке фантазије и баладе. 13-14. Увид у прочитану литературу. 15.Домаћи задатак: усмено излагање – аналитички и критички приступ задатој теми. Практична настава обухвата аудиторне вежбе: слушање и анализирање одабраних композиција; самостално упознавање са унапред задатим текстовима у којима се проблематизује феномен фантазије у музици и музичка остварења; дискусија. Прати се постигнуће студента у погледу разумевања, анализирања и критичког промишљања градива, учешћа у дискусијама и писања на одабране теме, уз употребу различитих (штампаних и дигиталних) извора. Домаћи задаци: писање есеја на задате теме и њхова усмена презентација. Усмени испит: усмени одговор на питања из проблематизоване области уоквиру писаног рада и усмена одбрана рада.
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Присуство настави и припремљеност за наставу
10
Активност на часу
20
Домаћи задаци
30
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Усмени испит
40
Литература
Тијана Поповић Млађеновић; Процеси панстилистичког музичког мишљења; 2009; Београд, ФМУ
Тијана Поповић Млађеновић; Прича о балади у музици; 2007; Нови Звук, 30, 2007, 15–33, Београд, ФМУ
Mishael Vannoy Adams; The Fantasy Principle: Psychoanalysis of the Imagination; 2004; New York
Carolyn Abbate; Unsung Voices: Opera and Musical Narrative in the Nineteenth Century; 1991; Princeton University Press
Karol Berger; The Form of Chopin's "Ballade", Op. 23 ; 1996; 19th-Century Music, 1996, 1, 46–71.
Remo Bodei; Logiques du délire: raison, affects, folie; 2002; Paris
Gilbert Durand ; Антрополошке структуре имагинарног. Увод у опћу архетипологију; 1991; Загреб
Gordon Globus; The Postmodern Brain; 1995; Амстердам
Danko Grlić; Estetika II. Epoha estetike: XVII, XVIII i početak XIX stoljeća; 1983; Zagreb
Милош Илић; Теорија и филозофија стваралаштва; 1979; Београд
Michel Imberty; La musique creuse le temps. De Wagner à Boulez: Musique, psychologie, psychanalyse; 2005; Paris
Mishael Klein; Chopin's Fourth Ballade as Musical Narrative; 2004; Music Theory Spectrum, 2004, 1, 23–56.
Lawrence Kramer; Musical Narratology: A Theoretical Outline, in: Classical Music and Postmodern Knowledge; 1995; Los Angeles
Жак Лакан; Списи (избор); 1983; Београд
Предраг Огњеновић; Психолошка теорија уметности; 2003; Београд
Пол Рикер; Жива метафора; 1981; Загреб
Пол Рикер; Време и прича; 1993; Нови Сад
Пол Рикер; Сопство као други; 2004; Београд
Jim Samson; Extended forms: the ballades, scherzos and fantasies, in: Jim Samson (Ed.), The Cambridge Companion to Chopin, 101–123.; 1992; Cambridge University Press
Anthony Storr; Music and the Mind; 1992; New York