Faculty of Music University of Arts in Belgrade

Faculty of Music University of Arts in Belgrade

Садржај теоријске наставе

Теоријска настава: Музички инструменти са слободним језичком пре настанка хармонике: кинески шен, лингвинални регистри на оргуљама, регал, „орган“ Краценштејна и Фоглера, панхармоникон, аеолина итд. Настанак хармонике (Кристијан Фридрих Лудвиг Бушман, Кирил Демијан). Аура, хандеолина и акордион – конструкционе особености. Развој Бушмановог проналаска: настанак и устројство енглеске концертине (Чарлс Витсон), немачке концертине (Карл Фридрих Улиг ) и бандонеона (Хајнрих Банд). Развој хармонике током друге половине XIX века: усавршавање система дирки на левој страни инструмента, шрамелхармоника (Франц Валтер), стандардизација распореда дирки на десној страни инструмента (Це гриф и Бе гриф), први тембрални регистри, конструкција клавирске хармонике (Матеус Бауер), стандард бас систем (Паоло Сопрани). Хармоника у Русији: „тулске хармонике“, делатност Ивана Сизова, хроматска хармоника Леонтија Чулкова, различити видови руских хармоника. Извођачи на хармоници у XИX веку: Луиза Рејснер, Ђулијо Регонди, оркестар Николаја Белобрадова. Музика за хармонику XIX века: стваралаштво Бернхарда Вилхелма Молика, Џорџа Александера Мекфарена, Умберта Ђордана и Петра Иљича Чајковског. Развој хармонике у XX веку: конструкција савремене хармонике, систем баритон басова, настанак „конвертора“, проширење тембралних могућности. Музика за хармонику XX века: основне карактеристике, особености акордеонистичке фактуре, употреба изражајних средстава на хармоници, посебни звучни ефекти, тумачење савременог нотног записа. Стваралаштво за хармонику немачких композитора; совјетски и руски ствараоци за хармонику; композитори за хармонику скандинавских земаља (Шведска, Норвешка, Данска); уметничко наслеђе швајцарских и финских композитора за хармонику; стваралаштво за хармонику чешких, словачких и пољских композитора; музика за хармонику француских и италијанских аутора; музика за хармонику у осталим срединама. Акордеонистичка уметност у Србији; стваралаштво српских композитора. Настанак и развој акордеонистичких школа; истакнути акордеонисти XX века. Основне тенденције у акордеонистичком стваралаштву и извођаштву XXI века. Теоријски радови у којима се обрађују различити проблеми свирања на хармоници. Рекапитулација пређеног градива и припрема за испит. Практична настава: Компаративна анализа звучних записа истакнутих извођача. Примена стечених знања код креирања извођачке концепције на основу задате композиције. Усмени испит - провера знања о развоју извођаштва на хармоници од 16.века до савременог доба.