Музички пејзажи
Музиколошке студије – зборници радова студената музикологије св. 11/2024
Написи о музици
Стефан Савић. Маново виђење Вагнера као парадигме XIX века
Ана Ђорђевић. Критичка рецепција опере Коштана Петра Коњовића – од написа композиторових савременика до студија нове музикологије
Вања Вулетић. Музички реализам у написима Петра Коњовића, Милоја Милојевића, Војислава Вучковића и Николе Херцигоње
Тијана Адамовић (Читаковић). Александар Серов и Рихард Вагнер: статус музиче драме у руској критици
Личности и институције
Мина Шуковић. Музичко стваралаштво Владана Радовановића током педесетих година
Милош Маринковић. Београдски гудачки квартет, Српска музичка школа и Велики историјски концерт – три „пројекта” Стевана Стојановића Мокрањца као репрезенти музике, културе и друштва на прелазу векова
Жанрови и композиционе стратегије
Јелисавета Мојсиловић. Сличности и разлике између световних и духовних композиција Жоскена де Преа – три студије случаја
Тијана Адамовић (Читаковић). Ламент у XVII веку: од Монтевердија до Лилија
Моника Новаковић. Менделсонов Сан летње ноћи као парадигма односа према позоришној музици прве половине XIX века
Радост Галоња Кртинић. Жанр на маргини опуса? – Пољске пјесме оп. 74 Фредерика Шопена
Маша Спаић. Re(tour) Oтмених и сентименталних валцера у опусу Мориса Равела
Милош Браловић. Љубав и/или „клептоманија” – парафраза у опусу Игора Стравинског
Ана Ђорђевић. Улога жанрова популарне музике у концерту Буги Вука Куленовића
Музичко-драмски дискурси
Maшa Спaић. Вeрбaлни слoj пaртитурнoг зaписa и рaзвoj инструмeнтaлнe „музичкe дрaмe” у пoзним клaвирским сoнaтaмa и гудaчким квaртeтимa Лудвигa вaн Бeтoвeнa
Милица Ђерић. Могући утицаји Рихарда Вагнера на лирску драму Вертер Жила Маснеа
Милица Петровић. Вердијева визија фузије музике и драме у опери Магбет
Стефан Савић. Означавање драматуршких мотива игре, смрти и жртве у Посвећењу пролећа
Стилске кореспонденције
Анастасија Милин. Утицај италијанског стила XVII века на Бахова дела Вајмарског периода (1708–1717)
Јелисавета Мојсиловић. Однос виртуозног и симфонизираног концерта на примјеру Шопенових и Листових клавирских концерата
Јана Димитријевић. Неокласицизам као производ идеологије: симулација позноромантичарског модела на примеру Трећег клавирског концерта Станојла Рајичића
У окриљу фантазије
Милица Петровић. Флорестан и Еузебијус, имагинарни пријатељи Роберта Шумана, као актери и коаутори његових клавирских дела
Бојана Радовановић. Свет детињства као изазов сећању – Дете и чаролије М. Равела
Joвaнa Aврaмoвић. Фaнтaстичнa игрa музичких фoрми – Sonata quasi una fantasia и/или Fantasia quasi una sonata?
Прeдрaг Кoвaчeвић. (Нe)скривeнe стрaнe хумoрa у oпeри Дoн Ђoвaни и сeкстeту Mузичкa шaлa Вoлфгaнгa Aмaдeусa Moцaртa
