Годишњица одласка вансеријске уметничке хеорине – легенде никада не умиру. Награда „Даринка Матић Маровић“
Даринка Матић Маровић (06.02.1937-15.07.2020) била је дама светске славе решпекта. Уметница, диригенткиња, професорка, прва жена декан Факултета музичке уметности у Београду, прва жена ректор у пет мандата Универзитета уметности у Београду. Одређена, бритка, фокусирана, непоколебљива, емотивна, снажна у наступу, нежна у срцу – остала је стожер домаће културе и уметности и поставила високе стандарде новим генерацијама уметница и уметника.
У част Даринке Матић Маровић, наше Даре, респектабилни фестивал КоторАрт – Дон Бранкови дани музике успоставио је значајну бијеналну награду са њеним именом, која ће бити додељивана истакнутим уметницама за дела или остварења која представљају изузетан допринос развоју музичке уметности на Екс-Ју простору, као и за женске ствараоце пореклом са овог простора. Међународни жири који чине реномиране музичке уметнице одлучује о додели награде. Ове године, Даринка се сигурно осмехује и аминује одлуку – добитница је докторка уметности, професорка Факултета музичке уметности у Београду и диригенткиња хора Колегијум Музикум Драгана В. Јовановић:
Пре свега, желим да се захвалим уваженим члановима жирија на овој изванредној награди коју сам добила. Ја изнова и изнова волим да слушам о мојој професорки Даринки Матић Маровић, никада ми тога није доста, а морам да кажем да о једном делу те њене грандиозне каријере могу и сама да сведочим јер сам у њеној непосредној близини провела пуних 25 година. Част ми је да ми је Даринка Матић Маровић била професор, ментор, пријатељ и заправо – много више од тога. Дара је била особа са којом сам проживела живот који је постао – један велики догађај. Наследство које сам од ње добила се огледа у специфичном односу према уметности, раду, струци, сарадницима, али и у односу према многим другим животним околностима и одлукама које сам доносила и које ћу тек доносити. Величина Даринке Матић Маровић је у томе што је она то наследство подарила многима. Када мислим о Дари, а молим Вас да ми не замерите на овом личном тону у мом обраћању, мислим на ту њену изванредну енергију, посвећеност, снагу којима је успела да начини фантастичне искораке у уметничкој и друштвеној средини овог региона. Фасцинирана сам њеном моћи да додирне толике људске животе. Додир, то је оно што све више ценимо, поготово у овим тешким временима када је дистанца постала наша стварност – и због тога, а у име свих оних које је Даринка Матић Маровић додирнула, наградила својим додиром и својим сјајем, ја се уз дубоко поштовање захваљујем фестивалу Котор Арт што је оформио награду под именом „Даринка Матић Маровић“ јер је на тај начин омогућио да тај додир траје. Нека Вам је дуговечан фестивал и нека име Даринке Матић Маровић још дуго одјекује њеним Котором и свим оним просторима где су људи које је она додирнула – њени ученици и ученици њених ученика, у које сам сигурна да је она уградила себе. (Драгана В. Јовановић поводом награде „Даринка Матић Маровић“).