др Драгана Стојановић-Новичић
Српски музиколог др Драгана Стојановић-Новичић посвећена је проучавању савремене српске, европске и америчке музике. Последњих година највише се бавила стваралаштвом Винка Глобокара, Едгара Вареза, Џона Кејџа и Конлона Ненкероуа. Написала је пет књига, била је коаутор две колективне монографије и коуредник две колективне публикације. Објављивала је текстове у American Music, Новом звуку, Музикологији, Trećem programu, Мокрањцу, Sveskama. Учествовала је на музиколошким конференцијама у Европи и САД (Србија, Република Српска/Федерација БиХ, Швајцарска, Велика Британија, Француска, Финска, Мизури, Калифорнија). Добитник је Фулбрајт стипендије (2016), коју је реализовала као гостујући професор и истраживач на Бард колеџу (Њујорк, САД); на Барду је држала курс „Музика европске авангарде“, предавала је „Слушни тренинг“ (солфеђо) и вршила истраживање у Џон Кејџ трасту. Министарство науке Владе Србије доделило јој је постдокторску стипендију за усавршавање у иностранству (2008), а добила је и грант швајцарске Фондације „Паул Захер“ у Базелу (2006/7). Један је од учесника Модула „Жан Моне“ Музички идентитети и европска перспектива (Еразмус+ програм ЕУ), који се остварује у оквиру Катедре за музикологију Факултета музичке уметности у Београду. Док Едвард Јурковски, у приказу ауторкиног поглавља у The Ashgate Research Companion to Minimalist and Postminimalist Music, истиче да она „пружа фасцинантан историјски наратив о пореклу минимализма у Србији,“ Кај Ген бележи: „Она је фантастичан научник, посвећен детаљу.“ Наступала је као пијаниста; приредила је соло реситал у Швајцарској (Цирих, 2015). Привучена сценом, дизајнира различите форме драмских адаптација живота и стваралаштва композитора у које су укључени глумци, видео уметници, музичари; перформанс Конлон Ненкероу – сто година од рођења композитора, изведен је у оквиру БЕМУС-а 2012.