Факултет Музичке уметности Универзитет Уметности у Београду

Faculty of Music University of Arts in Belgrade

Садржај теоријске наставе

Хармонски језик у музици романтичног стила - улога хармоније; представљање хармонског садржаја проширеног тоналитета на примерима из литературе: романтичарско проширење поља тоналитета - вантонални акорди, медијантика, поларни акорд; Креирање краћих четворогласних хармонских прогресија на основу логике проширеног тоналитета без задатог елемента у писаној форми; Хармонија на клавиру: романтичарски проширен тоналитет - свирање четворотактних четворогласних целина на бази задате хармонске прогресије у виду шифре; Сложеније тоналне промене типичне посебно за позни романтизам, свеопшта хроматизација музичког тока; утицај ових процеса на судбину тоналитета; Тумачење сличности и различитости хармонија раног и позног романтизма – на кључним хармонским ситуацијама из дела Шуберта, Шумана, Шопена, Брамса, Франка, Вагнера...; Еволуција хармонског језика Ф. Листа као „огледало“ развојности хармоније целокупног периода романтизма на репрезентативним делима овог аутора; Хармонизација сопранских и (необележених) басовских мелодија у стилу раног романтизма у писаној форми; Хармонизација сопранских и (необележених) басовских мелодија у стилу позног романтизма у писаној форми; Хармонска импровизација: свирање карактеристичних хармонских обрта романтичарски проширеног тоналитета на клавиру и електронским клавијатурним инструментима; Хармонска импровизација: свирање сложенијих тоналних промена (акценат на медијантном и поларном тоналном односу) у форми кратких „модулационих формула“ - са транспозицијом, на клавиру и електронским клавијатурним инструментима; Хармонија на клавиру: кратке, унапред задате модулационе „формуле“ енхармонске модулације у типичним тоналним односима за позни романтизам; транспозиција и „преусмеравање“ модулационог тока од момента енхармонског презначења; Креирање једноставних облика песме са ослонцем на основне обрасце тоналног плана и хармонског садржаја романтичарске музике - у писаној форми; Креирање једноставних облика песме са ослонцем на основне обрасце тоналног плана и хармонског садржаја романтичарске музике - свирањем на клавиру и електронским клавијатурним инструментима; · Колоквијум - писмени: хармонизација сопранске мелодије (и/или комбинације сопран-бас) у стилу хармоније романтизма и тумачење и препознавање хармонског тока композиције романтичног стила - практични: свирање унапред задатих и prima vista задатака романтичног стила на клавиру или клавинови (електричном клавиру) Хармонски језик у музици националних школа 19. века, специфичности хармоније под утицајем фолклора; модалне лествице и њихове хармонске особености на примерима из литературе; Модална дијатоника, прожимање дура и мола истоимених и паралелних, остале специфичне лествице (оријенталне, пентатонска, умањена, целостепена...) и њихов утицај на хармонску основу - тумачење на репрезентативним примерима из литературе; Тумачење сличности и различитости хармонија европских националних школа са акцентом на Руској (Глинка, Чајковски, Римски Корсаков, Мусоргски); Национални романтизам у српској музици - опште одлике; хармонски језик С. Ст. Мокрањца; Хармонска импровизација: свирање кратких хармонских примера у стилу Мокрањчеве хармоније - на основу задате хармонске прогресије, или нешифрованог баса или сопранске мелодије; Креирање четворогласних хармонских задатака на разноврсним модалним основама на бази задатог сопрана, у писаној форми Креирање четворогласних хармонских задатака на разноврсним модалним основама на бази задатог сопрана свирањем на клавиру и електронским клавијатурним инструментима; Стилска многоликост музике 20. века - главне смернице са акцентом на хармонским одликама; континуитет хипертрофије тоналитета од позног романтизма до 20. века; Тоналност, битоналност, политоналност...тумачење на репрезентативним примерима из литературе; Нова улога хармоније у импресионизму, општа обележја музичког језика, специфичне лествичне основе и њихови хармонски "производи“, тоналне промене; Тумачење хармонских стилова Дебисија и Равела; Специфичност стилске развојности хармонског језика А. Скрјабина; Хармонија неокласицизма - опште одлике на примеру хармоније С. Прокофјева; Тумачење разуђености хармонских стилова композитора 20. века на основу спреге композиционе технике и хармонске организације на примеру дела Хиндемита, Бартока, Стравинског, Шостаковича... Хармонски језик композитора српске музике 20. века; Креирање кратких, писаних четворогласних хармонских прогресија без задатог елемента са ослонцем на тоналност и модалност импресионизма и неокласицизма; Нови путеви хармонске организације у музици 20. века, експресионизам, атоналност, додекафонија; рекапитулација погледа на судбину тоналитета; · Колоквијум писмени: хармонизација сопранске мелодије (и/или комбинације сопран - бас) у стилу хармоније националних школа и тумачење и препознавање хармонског тока композиције овог периода Испит: усмени: одговори на питања из пређеног градива