Факултет Музичке уметности
Предмет

Наставници на часовима предавања

др Дуња Њаради, ванредни професор

Наставници и сарадници на часовима вежби и ДОН

др Дуња Њаради, ванредни професор

Услов

Нема

Исход

По окончању предмета студенти ће стећи основна знања везана за развој етнологије и антропологије као науке у различитим академским традицијама. Поред основног знања о претечама и зачецима дисциплине, студенти ће стећи разумевање основних друштвених, културних и историјских процеса који су допринели стварању балканске социјалне и материјалне културе

Циљ

Предмет изучава историјске претече и научни развој етнологије и антропологије као науке са посебнм сагледавањем основних темеља етнологије балканских друштава. У првом семестру, предмет разматра основни развој англосаксонских етнолошких теорија као и историјски развој српске етнологије. У оквиру дискусије о историји српске етнологије, специјална пажња посвећује се питању порекла становништва и насељавању Балканског полуострва. У другом семестру предмет сагледава основне карактеристике друштвеног уређења и материјалне културе балканских друштава. У оквиру овог блока студенти ће имати прилику да се упознају са главним друштвеним инстититуцијама које представљају основу развоја балканске патријархалне културе као што су привређивање, сродство и обичајно право. Овај блок упознаће студенте и са аспектима материјалног народног стваралаштва. Фокус је стављен на народну архитектуру и народну ношњу.

Садржај теоријске наставе

1. Увод у етнологију (историјске претече етнологије као науке) 2. Етногенеза: Илири и Трачани 3. Еволуционизам 4. Дифузионизам и културно-историјски правци 5. Функционализам 6. Развој теренског истраживања – дискусија о методологији 7. Историја српске етнологије 8. Историја српске етнологије 9. Јован Цвијић: Метанастазичка кретања I 10. Јован Цвијић: Метанастазичка кретања II 11. Јован Цвијић: Психички типови (динарски, централни) 12. Јован Цвијић: Психички типови (источно-балкански, панонски) 13. Закључна разматрања о насељавању Балканског полуострва 14. Припрема домаћег задатка 15. Презентација домаћег задатка 16. Балканско и српско село у историјској перспективи 17. Теорије о пореклу динарских племена 18. Темељи балканског патријархата. 19. Балканска породица и сродство на Балкану. 20. Појам обичајног права. 21. Понављање 22. Типови насеља на Балкану – села збијеног типа 23. Типови насеља на Балкану – села разбијеног типа 24. Народно неимарство 1 25. Народно неимарство 2 26. Основи проучавања народног костима/ношње 1 27. Основи проучавања народног костима/ношње 2 28. Посета етнографском музеју 29. Припрема за испит 30. Припрема за испит Колоквијум (40%) подразумева усмену проверу знања која се састоји од одговора на 3 краћа питања која одговарају пређеним целинама; Усмени испит (50%): Испит се састоји од одговора студената на 3 дужа питања у дијалошкој форми - акценат је стављен на повезивање целокупног градива у целину.

Предиспитне обавезе

Опис

Бодови

Активност у току предавања

10

Колоквијум-и

40

Испитне обавезе

Опис

Бодови

Усмени испит

50

Литература

Жан Поарије, Историја Етнологије, Београд: XX век, 1999.

Драгослав Срејовић, Илири и Трачани: о старобалканским племенима, Београд: Српска кљижевна задруга, 2002

Луис Морган, Древно Друштво, Београд: Просвета, 1981.

Франц Боас, Ум примитивног човека, Београд: XX век, 1982.

Бронислав Малиновски, Аргонаути Западног Пацифика, Београд: БИГЗ, 1979.

Маргарет Мид, Сазревање на Самои, Београд: Просвета, 1978

Жан Кизније, Етнологија Европе, Београд: XX век, 1996.

Марсел Мос, Социологија и Антропологија, Београд XX век, 1998

Јован Цвијић, Балканско полуострво и Јужнословенске земље, Београд: САНУ, 1987.

Петар Влаховић, Писци наше етнологије и антропологије, Београд: одељење за етнологију и антропологију, 1987 Трајан Стојановић, Балкански Светови. Прва и последња Европа, Београд: Еquilibrium, 1997.

Карл Казер, Породица и Сродство на Балкану, Београд: Удружење за Друштвену Историју, 2002.

Јован Ердељановић, Неке црте у формирању племенског друштва код динарских Срба, Гласник Српског географског друштва, књига 5, Београд, 1921.

Илија Јелић, Крвна освета и умир у Црној Гори и Северној Албанији, Београд: Геца Кон, 1926.

Стојан Новаковић, Село, Београд: Српска Књижевна задруга, 1965.

Симпозијум о средњевековном катуну Новембар 1961, Сарајево: Научно друштво СР Босне и Херцеговине, посебна издања, књига 2.

Хенри Мендрас, Сељачка друштва, Загреб: Глобус, 1986

Никола Павковић, Теоријски оквири проучавања обичајног права у југословенској правној етнологији, Етнолошки Преглед 17, Београд, 1982, 123-141.

Милка Јовановић, Народна ношња у Србији у 19. веку, Београд: САНУ, 1979.

Александар Дероко, Народно неимарство, 1-2, Београд: САНУ, 1968.

Мирјана Прошић-Дворнић, Одевање у Београду у 19. и почетком 20. века, Београд: Стубови културе, 2006.