Предмет
Наставници на часовима предавања
др Тијана Поповић-Млађеновић, редовни професор
Наставници и сарадници на часовима вежби и ДОН
др Ивана Петковић Лозо, доцент
Услов
Положени испити из свих Општих историја музике из претходне године студија, као и положен испит из Семинара 2 из ОИМ (барок, класицизам) или ОИМ (романтизам) из претходне године студија
Исход
По завршетку наставе из предмета, од студента се очекује да теоријски, историјско-аналитички и критички може да тумачи и проблематизује различите аспекте музике у Србији с краја 19. и почетком 20. века и њихов значај за утемељење српске уметничке музике и њене даље развојне токове.
Циљ
Циљ предмета је да студенту помогне у савладавању и разумевању специфичности и значаја музике у Србији с краја 19. и почетком 20. века, као и стваралачких опуса Стевана Стојановића Мокрањца, Јосифа Маринковића, Роберта Толингера, Исидора Бајића и Станислава Биничког у контексту: 1) историјских, друштвено-политичких и културних превирања друге половине 19. века и почетком 20. века у Србији; 2) потребе за успостављањем чврстих темеља српској уметничкој музици која би, остајући блиска и пријемчива тадашњем друштву, могла да композиционо-техничким умећем и професионалним односом "убрзано надокнади" све оне" пропуштене" фазе, или боље рећи, читаве периоде у развоју западноевропске уметничке музике; 3) стицања" услова" за дефинитивно одређење националног смера у српској музици; 4) карактеристика индивидуалних поетика и њиховог директног или индиректног утицаја на потоњу српску музику.
Садржај теоријске наставе
Предмет подразумева историјско-аналитичко и културолошко разматрање дела и делатности кључних личности за српску музику последњих деценија 19. и првих деценија 20. века. Теме: 1. Стваралаштво Маринковића, Мокрањца, Толингера, Бајића и Биничког у контексту српске историје, културе и музике друге половине 19. века и првих деценија 20. века; 2. Мокрањац – живот и дело. Карактеристике стваралаштва; 3. Рецепција Мокрањчевог стваралаштва у написима о музици; 4. Мокрањац: Руковети; 5. Мокрањац: Руковети и остала световна дела; 6. Маринковић – живот и дело. Карактеристике стваралаштва; 7. Рецепција Маринковићевог стваралаштва у написима о музици; 8. Маринковић – a cappella хорови и хорови са пратњом клавира; 9. Маринковић – песме за глас и клавир. Утемељење и развој српске уметничке соло-песме; 10. Роберт Толингер; 11. Исидор Бајић; 12. Станислав Бинички.
Садржај практичне наставе
14–15. Анализе дела и усмена излагања на задате теме; дигитална припрема виртуелног тематског концерта сачињеног од дела из опуса композитора који су живели и стварали крајем 19. и почетком 20. века у трајању од 1 часа, са образложењем изборa композиција и кратким представљањем сваке композиције на програму. Колоквијум: тест – писмена провера знања претходно пређеног градива. Есеј: писани рад обима три странице на задату тему. Испит: усмени одговор на два питања из градива.
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Активност, присуство предавањима
10
Практична настава
10
Колоквијум
25
Есеј на задату тему
15
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Усмени испит
40
Литература
К. Манојловић, Споменица Стевану Ст. Мокрањцу, Београд, 1923;
В. Перичић, Јосиф Маринковић. Живот и дела, Београд, 1967; М. Вукдраговић (ур.), Зборник радова о Стевану Мокрањцу, Београд, 1971;
С. Ђурић Клајн, Млади дани Стевана Мокрањџа, Неготин, 1981;
П. Коњовић, Стевам Ст. Мокрањац, Нови Сад, 1984;
А. Петровић (ур.), Симпозијум "Мокрањчњви дани" 1994–1996, Неготин, 1997 (више аутора: С. Маринковић, М. Николић, А. Сабо, итд.);
Ст. Ст. Мокрањац, Сабрана дела, Београд, Књажевац, 10 томова, 1992–1999;
И. Перковић Радак и Т. Поповић Млађеновић (ур.), Мокрањцу на дар 2006, Београд, Неготин, 2006;
T. Popović Mlađenović, The Potentials of Self-Representation in the Serbian Music of Romanticism. Stevan Mokranjac (1856–1914) – In the Past and Now, Kakanien revisited, 15. 05. 2007, http: //www. kakanien. ac. at/beitr/emerg/TPopovic-Mladjenovic1. pdf;
П. Коњовић, Музика у Срба, Личности, Загреб, 1920;
T. Popović Mlađenović, Klavirska muzika Roberta Tollingera – stvaralačko obeležje kompozitorovog "kikindskog perioda", Kikinda, Gudalo, CXI, 12, 1996, 61–69. С. Ђурић-Клајн, Музика и музичари, Београд, 1956;
Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, 1969.