Предмет
Наставници на часовима предавања
др ум. Теа Димитријевић, редовни професор
др ум. Горан Маринковић, редовни професор
мр Људмила Поповић, редовни професор
др ум. Дејан Суботић, редовни професор
др ум. Јасна Туцовић, редовни професор
др ум. Игор Лазић, ванредни професор
др ум. Соња Лончар, ванредни професор
ма Јожеф Бисак, доцент
др ум. Катарина Поповић, доцент
др ум. Немања Станковић, доцент
Услов
Број студената у ансамблу је од 2 до 9
Исход
Савладавање музичких и техничких захтева у односу на уметничку личност појединца, развијање индивидуалних извођачких могућности студента, стицање уметничког самопоуздања кроз свеобухватно истраживање и проучавање знања о репертоару. Студенти стичу висок професионални ниво способности за реализацију и изражавање сопствених уметничких концепата, проширују репертоар и продубљују знања у области репертоара, способни су за преузимање водећих улога у ансамблима, овладавају свеобухватним знањем репертоара камерне музике, имају дубоко разумевање практичних и теоријских студија и умеју да користе то знање у даљем уметничком развоју. Стичу способност потпуно самосталног учења и извршавања комплексних задатака, имају критичку самосвест и способни су да иницирају заједничке пројекте, да руководе заједничким пројектима и учествују у тимском раду, договарању и организацији.
Циљ
Циљ наставе камерне музике јесте овладавање техником и вештинама заједничког свирања и уметничког изражавања. Студенти стичу искуство свирања, односно певања у најразличитијим инструменталним или вокално-инструменталним ансамблима. Ансамбли упознају репертоар значајних дела камерне литературе, свих стилских епоха. Студенти стичу способност за учешће у раду ансамбала као и способност за педагошки и креативни рад у музичким школама, школама општеобразовног типа, медијима и институцијама културе
Садржај теоријске наставе
/
Садржај практичне наставе
Практична настава подразумева студиозно упознавање са делима различитих епоха, у зависности од типа ансамбла и способности студената. Савладавање нотног текста камерног дела се одвија кроз структуралну анализу и сагледавање основних стилских одлика, што доводи до доношења одлука о основним интерпретативним параметрима. Уз сагледавање артикулационих елемената, решавају се извођачки проблеми заједничког свирања у метричком, ритмичком и агогичком погледу. Посебан акценат је стављен на усаглашавање тонског баланса ансамбла. У финалном сегменту рада са ансамблом потребно је остварити компактну тонску слику камерног састава, доследност концепције и убедљивост музичког израза. Најмање једном, организује се јавни наступ, који може бити и у оквиру класе. Предмет је двосеместралан; колоквијум обухвата извођење слободног програма у трајању од 35 до 40 минута, а испитни програм обухвата извођење слободног програма у трајању од 55 до 60 минута
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Практична настава
20
Колоквијум-и
30
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Усмени испит
50
Литература
1. Vivaldi, Antonio: Andante i alegro za flautu i fagot, Riсordi, 1980.
2. Hindemith, Paul: Dva dua za violinu i klarinet, Henle, 1979.
3. Mozart, Wolfgang Amadeus: Sonatе za klavir četvororučno, Peters, 1979.
4. Beethoven, Ludwig van: Sonate za klavir i violinu, Henle, 1979.
5. Beethoven, Ludwig van: Sonate za klavir i violončelo, Henle, 1979.
6. Debussy, Claude: Mala svita za klavir četvororučno, Durand, 1973.
7. Schumann, Robert: Fantastični komadi op. 88 za klavir, violinu i violončelo, Peters, 1982.
8. Leclaire, Jean-Marie: Sonata za violinu, violu i baso kontinuo, Durand, 1964.