Предмет
Наставници на часовима предавања
др Ана Стефановић, редовни професор
Наставници и сарадници на часовима вежби и ДОН
др Ана Стефановић, редовни професор
Услов
Нема
Исход
Очекује се да по завршетку похађања наставе студенти располажу знањем о свим битним аспектима барокне епохе у музици, о месту овог раздобља у историјском развоју музике, као и способношћу да аналитички интерпретирају дела стваралаца овог периода.
Циљ
Проучавање основних стваралачких и теоријских тенденција, као и њиховог прожимања, у музици барокног доба (око 1600-око 1750). Стицање знања о свим жанровима инструменталне и вокално-инструменталне музике овог раздобља, осим опере. Увид у стилски плурализам епохе, како с обзиром на периоде барока, тако с обзиром на дизинтеграцију стила у погледу жанра, географског подручја стварања (националних стилова и школа компоновања) и социјалне функције музике.
Садржај теоријске наставе
1. Барок: естетичке и теоријске претпоставке настанка новог стила, разлози прелома у односу на музику XVI века (концепти nuove musiche, stile moderno), као и општи услови стилске хомогености раздобља; Предворје барока − Монтеверди: од ренесансног до concertato мадригала. 2. Рани барок: инструментална музика у Италији (Frescobaldi и савременици /музика за инструменте са диркама и canzona/) и Северној Европи (Вирџиналисти /Енгелска/, Свелинк /Холандија/. 3. Средњи барок у Италији (жанрови sonata da chiesa и sonata da camera, соната за ансамбл, солистичка саоната): школе у Болоњи, Венецији и Модени; 4. Средњи и високи барок. Настанак концертантног стила (concerto grosso) и учвршћивање тоналитета: стваралштво Арканђела Корелија; 5. Стваралаштво Антонија Вивалдија (солистички концерт и concerto grosso). 6. Ораторијум средњег барока у Италији: композитори у Риму (Карисими), Венецији, Модени и Болоњи; 7. Камерна кантата средњег и високог барока у Италији: Рим, Венеција, Болоња; Скарлати и његови наследници у Напуљу. 8. Музика за клавсен у Италији у првој половини XVIII века: Напуљска школа, стваралаштво Доменика Скарлатија; 9. Mузика XVII и прве половине XVIII века у Енглеској (consort music, музика за инструменте са диркама). 10. Музика за лауту и клавсен у Француској XVII и прве половине XVIII века (рококо). 11. Црквена музика средњег и високог барока: ораторијум и мотет у Француској, ode, anthem и song у Енглеској, црквена кантата у Немачкој. 12. Оргуљска музика у Немачкој у другој половини XVII и почетком XVIII века (три оргуљске школе средњег барока; корал и обрада корала почетком XVIII века); 13. Музика за клавсен у Немачкој средњег барока (стваралаштво Фробергера); 14. Стваралаштво Г. Ф. Хендла. 15. Стваралаштво Ј. С. Баха Колоквијум: писмена провера знања претходно пређеног градива. Домаћи задатак: анализа и есеј на задату тему. Испит: усмени одговор на два питања из градива.
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Колоквијум
30
Присуство настави
10
Активност у практичној настави
10
Домаћи задатак
20
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Усмени испит
30
Литература
Blume, Friedrich, Renaissance and Baroque Music: a comprehensive survey, New York: Norton, 1967.
Buelow, George J., A History of Baroque Music, Bloomington: Indiana University Press, 2004.
Bukofzer, Manfred, Music in the Baroque Era, London: Dent, 1975.
Palisca, Claude, Baroque Music, New Jersey: Prentice-Hall, 1968.
Sadie, Julie Ann, Companion to Baroque Music, Berkeley and Los Angeles: University of California Press, 1998.
Taruskin, Richard, The Oxford History of Western Music, Vol. 2. The Seventeenth and Eighteenth Centuries, Oxford: Oxford University Press, 2005.
The Cambridge History of Seventeenth-Century Music, ed. by T. Carter, J. Butt, Cambridge: Cambridge University Press, 2005.
The Cambridge History of Eighteenth-Century Music, ed. by Simon T. Keefe, Cambridge: Cambridge University Press, 2009.
The New Oxford History of Music, vol. VI, Concert Music 1630-1750, ed. by Gerald Abraham, London: Oxford University Press, 1986.