Предмет
Наставници на часовима предавања
др Ивана Перковић, редовни професор
Наставници и сарадници на часовима вежби и ДОН
ма Неда Несторовић, истраживач
ма Марија Симоновић, истраживач
Исход
Похађање курса о српској музици 19. века треба да оспособи студента да сагледава музикчко стваралаштво и извођаштво у Србији, као и географским областима насељеним српским становништвом у 19. веку из историјског, аналитичког, културолошког аспекта и да резултате својих разматрања изрази на начин писаног научног рада или усменог излагања. У оквиру курса се развијају и међупредметне компетенције у сврху повезивања стечених знања.
Циљ
Курс посвећен српској музици до 1914. године обухвата мапирање основних политичких, социјалних, културолошких, уметничких механизама и, у том оквиру, разматрања српске музике из аспекта стваралаштва и извођаштва. Српски музички романтизам се такође разматра из аспекта теорије о стилу на основу семиотички дефинисаног музичког дискурса, у интертекстуалним релацијама са европским музичким романтизмима, узимајући у обзир институционалну мрежу музичког живота. Музика овог периода се разматра и из аспекта врста и одлика написа о српској музици, укључујући пресек свих равни које подразумева термин ‘српска музика’ (текстови писани у Србији и ван ње, из пера српских и иностраних музичара и музичких аматера), у односу на проблем дефинисања националног у музици.
Садржај теоријске наставе
1.Историјски и социокултурни контекст српске културе и уметности од краја 18. века до Првог светског рата. 2. Институционални оквири грађанске музичке културе и утемељење националних институција. 3. Хронолошки прегледи делатности и стваралаштва најзначајнијих представника српске музике у 19. веку у Србији. 4. Хронолошки прегледи делатности и стваралаштва најзначајнијих представника српске музике у 19. веку у Хабзбуршкој монархији. 5. Жанровско профилисање српске музике. 6. Збирке фолклорних напева. 7. Хорска музика: родољубиве, лирско-сентименталне и композиције инспирисане фолкором. 8. Црквена музика: једногласно појање (“српско народно црквено појање”). 9. Црквена музика: ауторско стваралаштво. 10. Opera. 11. Клавирска музика из аспекта обележја грађанске културе/а: пијанисти, салонско музицирање, одлике клавирских дела. 12. Камерна и оркестарска музика. 13. Музичко извођаштво. 14. Музичка публицистика. 15. Музичка педагогија. Аудиторне вежбе: слушање и анализирање одабраних примера; демонстрације по задатим темама; самостално упознавање са унапред задатим текстовима и композицијама; припреме краћих излагања; дискусија. Прати се постигнуће студента у погледу разумевања, анализирања и критичког промишљања градива, учешћа у дискусијама и писања краћих текстова на одабране теме, уз употребу различитих (штампаних и дигиталних) извора. Колоквијум: провера знања претходно пређеног градива. Домаћи задатак: есеј на задату тему. Усмени испит: усмени одговор на два питања из градива.
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Колоквијум
30
Присуство настави и припремљеност за наставу
30
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Усмени испит
40
Литература
Пејовић, Роксанда; Српско музичко извођаштво романтичарског доба; 1995; Универзитет уметности
Перковић Ивана; Музика српског Осмогласника између 1850. и 1914. године; 2004; Факултет музичке уметности
Веселиновић Хофман Мирјана (ур.); Историја српске музике; 2007; Београд, Завод за уџбенике, 2007.
Ђурић-Клајн Стана; Историјски развој музичке културе у Србији; 1971; Београд, Про мусица
Јеремић-Молнар Драгана; Српска клавирска музика у доба романтизма; 2006; Нови Сад, Матица српска
Кокановић Марковић Маријана; Друштвена улога салонске музике у животу и систему вредности српског грађанства у 19. веку; 2014; Београд, Музиколошки институт
Марковић Татјана; Трансфигурације српског романтизма - Музика у контексту студија културе; 2005; Београд, Универзитет уметности
Перковић Ивана; Од анђеоског појања до хорске уметности; 2008; Београд, Факултет музичке уметности