Предмет
Наставници на часовима предавања
др Ана Стефановић, редовни професор
Наставници и сарадници на часовима вежби и ДОН
ма Марија Томић, истраживач
Услов
Положени испити из свих Општих историја музике из претходне године студија, као и положен испит из Семинара 1 из ОИМ или НИМ из претходне године студија.
Исход
Очекује се да студенти стекну знање о свим битним аспектима барокне опере и способност да аналитички интерпретирају различите концепције опере, поджанровске варијанте и њихова главна ескпресивна средства.
Циљ
Проучавање оперског стваралштва епохе барока. Упознавање студената са главним тенденцијама барокне опере, националним стиловима, естетичким, жанровским и поетичким разликама оперског стваралаштва барокног доба. Стицање увида у историјски значај заснивања новог жанра и његових поставки у XVII и првој половини XVIII века, као и у његов утицај на касније стваралаштво на овом пољу.
Садржај теоријске наставе
1. Порекло барокне опере у XVI веку 2. Сукоб "старих" и" нових": естетичке претпоставке настанка жанрa la dramma per musica: реторички модел музике и представљање афеката. 3. Фирентинска камерата и Opera у Риму почетком XVII века; монодијски стил 4. Монтевердијева Opera 5. Венецијанска оперска школа: Кавали, Чести и њихови савременици; представници комичне опере 6. Сценски жанрови у XVII веку у Француској и њихови представници пре Лили-ја. 7. Теоријска и стваралачка конфронтација италијанског и француског стила; 8. Лили: tragédie en musique - comédie ballet - ballet; Лилијева поставка трагедије у музици 9. Opera у Енглеској у другој половини XVII века (Opera Хенрија Персла) и првој половини XVIII века. 10. Француски композитори опере и балета између Лилија и Рамоа: Кампра, Шарпантје, Муре, Детуш, Лаланде, Демаре... 11. Opera Алесандра Скарлатија 12. Opera seria i Opera buffa: напуљска и венецијанска школа у првој половини XVIII века 13. Барокни "сукоби" око опере:" сукоб око Алцесте" (1674), "сукоб Лилиста и Рамиста" (1733), "сукоб буфониста" (1752); теоријска концепција опере и стваралаштво Ж. Ж. Русоа; сукоб оперских естетика Рамоа и Русоа. 14. Рамоова Opera: tragédie lyrique - opéra ballet - comédie ballet; Рамоова концепција трагедије у музици; антиципација Глукове реформе. 15. Хендлова Opera: италијански континуитет и разлика према напуљској Opera seria. Аудиторне вежбе: слушање и анализирање одабраних примера; дискусија о задатим текстовима и композицијама. Прати се постигнуће студента у погледу разумевања, анализирања и критичког промишљања градива, аргументованог закључивања и писања краћих радова на одабране теме, уз коришћење препоручене литературе. Колоквијум: писмена провера знања претходно пређеног градива. Домаћи задатак: анализа и есеј на задату тему. Испит: усмени одговор на два питања из градива.
Предиспитне обавезе
Опис
Бодови
Колоквијум
50
Активност на часу
10
Домаћи задаци
10
Испитне обавезе
Опис
Бодови
Практични испит
30
Литература
Anthony, James R., ; French Baroque Music. From Beaujoyeulx to Rameau; 1978; London: Batsford
Anthony, Hitchoook, Higginbottom, Sadler, Cohen; French Baroque Masters... ; 1986; London: Macmillan
Donington, Robert; Opera and its Symbols; 1990; New Heaven, Yale University Press
Grout, Donald J.; Williams Hermine, Short History of Opera; 2003; New York: Columbia University Press
Kerman, Joseph; Opera as Draма; 1981; Westport Conn.: Greenwood Press
Taruskin, Richard; The Oxford History of Western Music, Vol. 2. The Seventeenth and Eighteenth Centuries; 2005; Oxford University Press
Tomlinson, Gary; Metphysical Song; 1999; Princeton: Princeton University Press
Abraham, Gerald, ed.; The New Oxford History of Music, vol. IV, poglavlja: "Music and Drama", i "Early Italian Opera", 821-849.; 1968; Oxford University Press
Anthony Lewis and Nigel Fortune, ed.; The New Oxford History of Music, vol. V, Opera and Church Music 1630-1750; 1975; Oxford University Press