Факултет Музичке уметности
Предмет

Наставници на часовима предавања

др Зоран Божанић, ванредни професор

др Сенка Белић, доцент

Услов

Нема посебних услова

Исход

Очекује се да по завршетку похађања наставе студенти располажу знањима о главним етапама развоја музичке теорије, као и о најзаначјнијим теоријским и методолошким поставкама

Циљ

Стицање основних знања о историјским етапама развоја музичке теорије од старе Грчке до краја ренесансне епохе; увид у дела и концепте најзначајнијих музичких теоретичара

Садржај теоријске наставе

Одређење појма „музичка теорија“; место музичке теорије у систему музичке науке; периодизација историје музичке теорије. Музичка теорија старе Грчке: поимање музике, структура науке о музици. Учење о хармонији: звуци, интервали, лествице, родови, тонови (транспозиције), метаболе (промене), мелопеја (грађење мелодије). Музичка теорија средњег века – опште карактеристике; извори. Боетије и античка традиција; учење о три рода музике и три вида хармоније; хармонија и број; концепција квадривијума. Теорија дијафоније (органума): Musica enchiriadis, Scolica enchiriadis, Гвидо из Ареца – основне реформе, систем солмизације; учење о редоследу интервала на примеру трактата анонимних аутора (Трактат из Монпељеа, Ad organum faciendum /Милански трактат/, Ars organi /Ватикански трактат/). Теорија дискантуса и проблематика мензурисане музике: Франко, Јоханес де Гарландија, Пертрус диктус Палма окиоза. Јоханес де Мурис и ревизија мензуралног система (Speculum musicae, Notitia artis musice, Ars contrapuncti, Compendium musicae practicae, Libellus cantus mesurabilis); теоријски допринос Филипа де Витрија. Увод у историју музичке теорије 15. и 16. века: тематске области у музичко-теоријским трактатима. Тонски систем: базични гамут систем и његово ширење (музика фикта), теорија о модусима (осам и дванаест модални систем), традиционална теорија о модалном етосу и друге теорије о карактеру модуса. Теорија о интервалима. Теорија о каденцама и каденционим тоновима. Контрапунктска теорија. Трансформација функције дисонанце (Тинкторис, Царлино, Артузи, Галилеј). Утицај реторичке теорије на музичку теорију ренесансе.

Предиспитне обавезе

Опис

Бодови

Присуство настави и припремљеност за наставу

10

Активност на часу

10

Домаћи задаци

10

Испитне обавезе

Опис

Бодови

Усмени испит

70

Литература

Andrew Barker; The Science of Harmonics in Classical Greece; 2007; Cambridge University Press, Cambridge

Edmond de Coussemaker ; Scriptorum de musica medii aevi nova series a Gerbertina altera; 1864; Durand, Paris

Martin Gerbert ; Scriptores ecclesiastici de musica sacra potissimum; 1784; Typis San-Blasianis, St. Blaise

Зоран Божанић; Старогрчка хармонија: од митологије до рађања науке, у др Биљана Мандић (уред.) Српски језик, књижевност, уметност; Рођење у музици,15–22; 2019; Филилишко-уметнички факултет, Крагујевац

Зоран Божанић; Настанак теорије контрапункта, у Милош Заткалик и др. (уред.), Зборник катедре за музичку теорију: Музичка теорија и анализа 4, 74–87.; 2007; Факултет музичке уметности, Београд

Холопов Юрий и Римма Поспелова; Философия гармонии Боэция, Гармония: проблемы науки и методики, Вып. 2; 2005; Ростовская государственная консерватория, Ростов на Дону

Вячеслав Шестаков; Музыкальная эстетика западноевропейского средневековья и Возрождения; 1966; Музыка, Москва

Сенка Белић; О третману дисонанце у музичкој теорији од половине XVI века до почетка XVII века, Часопис Српског друштва за музичку теорију, Часопис Српског друштва за музичку теорију, 1; 2021; Српско друштво за музичку теорију

Зоран Божанић; Контрапунктска теорија у периоду ренесансе, Наслеђе, 22, 2012, 157–170.; 2012; Филолошко-уметнички факултет у Крагујевцу

Claude Palisca; Humanism in Italian Renaissance Musical Thought; 1985; Yale University Press, New Haven and London

Thomas Christensen (ed.); The Cambridge History of Western Music Theory; 2002; Cambridge University Press, Cambridge

Oliver Strunk and Leo Treitler; Source Readings in Music History: The Renaissance Vol. 3; 1998; W. W. Norton Company, New York and London

Franz Wiering; The Language of the Modes: Studies in the History of Polyphonic Modality; 2001; Routledge, New York, London